Мартин Кромер: Срби су стари Сармати

Follow @vraticemose

​Текст у фокусу стр.8 (срб.)
​
,,Алпи се у Дакији наслањају са севера на Аквилонију, то су сарматске планине, а река Вистула, која је на сарматском Висла, као што је раније поменуто, раздваја Сарматију од Немачке.

 Данастер, како га назива Јорданес Бористенис, ако се не варам, каже да остатак Тираса, припада сарматским планинама и њеним речним токовима, којим теку реке Дњепар и Дњестар, све је то Сарматија.Сходно томе, Славини или Славени из Сарматије до јужних Славена на Дунаву, са предходним, самим тиме чине видљив, прелаз ка Западу.То је у складу са оним што пише Фл.Блондус: Славени са Босфора, и Цимри из Танаиса, су резиденти Далмације и Илирика из којих понекад мигрирају.Промене у оваквом мишљењу записао је Антониус Сабелиус: Сада, међутим, адекватност сарматске расе Славена је неупитна, али размишљам у перспективи миграција, у саму Сарматију којих је вероватно било. Ово је тачно урађено, уколико је старо-сарматски народ прецизније испитан, и записан оловком.“...

​стр.8(лат.)
,,Alpes quidem Daciam claudentes ab Aquilone, Sarmatici montes sunt:Vistula autem, quam ipse Visclam vocat, Sarmatiam, ut antea diximus, Sarmatian a Germania dividit.Danafter vero, qui Iornandi Boristhenes est ni fallor, alijs vero Tyrcis, qui e Sarmaticis montibus profluens, Nester fiue Dnester ab accolis dicitur,& ipse in Sarmatia est.Proinde e Sarmatia Slavinos seu Slavos versus meridiem ad Danubiem eoq;transmisso versus Occasum progressos esse, apparat.His consentaneum est, quod scribit Fl.Blondus:Slavos a Bosforo Cimmerio in Tanaim habitare(стр.9)..., solitos, in Dalmatiam Illyricumque emigrasse.In aendem sententiam scribit.I am autem peruestigandum est, sintne Sarmaticum genus Slavi, an aduenae:&vnde,quandoque in Sarmatiam venerint. Id vero recte fiet, si veteret Sarmatiae populos nobiliores praesertim, stylo perseguamur.“...

Фото галерија:

Слика 1. (увећано)

Слика 2. (увећано)

стр.9(срб.)
,,Старији географи и историчари сарматског народа и многих других, заиста кажу да су њихова имена препричана, промењена или су просто еволуирала, као што су Бугари, Роксани или Роксалани, и Срби такође:неки су још увек у својим домовима задржали сујеверно, своја староверна имена:неке су се куће промениле, али ипак, нека се имена не мењају...

стр.9(лат.)
„A vetustioribus quidem Geographis&historicis Sarmatiаe populi cum alij multi, quoru iam exoleuerunt vel mutata funt nomina, tum Bulgari, Roxani sive Roksalani, Serbi recenfentur: quorum nonnulli etiamnum antiquas sedes fuas retinent: nonnulli mutatis sedibus, nomina tamen non mutarunt...

​Извор и назив дела :
Наслов : Martini Cromeri Varmiensis Episcopi Polonia: Siue De Origine Et Rebvs Gestis Polonorvm Libri XXX. Oratio Fvnebris Sigismvndi Primi Regis, Deqve Sitv, Popvlis, Moribus, Magistratibus et Republica regni Poloniae, libri duo. Omnia nunc ultimo ab ipsomet Auctore recognita, ac multis locis emendata ...
Аутор : Marcin Kromer
Сарадници : Arnold Mylius, Arnold Birckmann, Haeredes (firma)
Издавач : In Officina Birckmannica Ssmptibus Arnoldi Mylii, 1568.
Оригинал из : Народна библиотека Републике Чешке
Дужина : 846 страница

​Подаци о писцу :
(срб.)
Марцин Кромер (б. 11 новембар 1512 у Биеч, д. 23. марта 1589 у Лидзбарк) - хуманиста, историчар и писац периода ренесансе, музички теоретичар, дипломата; од 1579. епископ Вармија, једног од лидера пољске црквене-реформације, писао је на пољском и латинском , био је лични секретар краља Сигисмунда I 1544 године.
(пољ.)
Marcin Kromer herbu Kromer (ur. 11 listopada 1512 w Bieczu, zm. 23 marca 1589 w Lidzbarku Warmińskim) – humanista, historyk i pisarz okresu renesansu, teoretyk muzyki, dyplomata; od 1579 biskup warmiński, jeden z przywódców polskiej kontrreformacji, pisał po polsku i po łacinie, sekretarz króla Zygmunta I Starego od 1544 roku.

​Код овог "свећеника", због политичких и верско-пословних разлога, рађа се мисао о Пољацима као правим изворним Сарматима са најмање примеса и предодређеном улогом предводника свих Словена. Зашто? Након двовековне доминације Чешке у Светом римском царству, укључујући припајање западних пољских војводстава за време Вацлава II и појаве Хуситских "јеретика" и "крсташа" Јана Жижке, даје својом пропагандом подршку својим послодавцима Јагјелонцима у смеру територијалног проширења - како државе тако и католичке цркве на рачун "јеретичких" Чеха...
​
(Додатак: Бобан Јеленковић)

​Аутор : Крсто Крцун Драговић
​Уредио: Стефан СРБСКИ