Најчувенији баснотворац Езоп, рођен је као роб и продат филозофу Ксанту (јел. Србин)* са острва Сама, заједно с неком блудницом Родопом. Овај одрођени Србин или Ксант, продао је Езопа неком Јадмону који га је ослободио. Онда га Крез позове себи, у време када је код њега у Људеји (Лидији) боравио Солон, коме Плутарх приписује циничне речи упућене Езопу: Ти разумеш чавке и гавране, али свој језик не разумеш тако добро!
Езоп је путовао у Јеладу, по свом или Крезовом послу, па га је коринтски тиранин питао: Шта ради Јупитер? На то питање Езоп је дао мудар одговор: Високе (ствари) понижава, а ниске узвисује. На слично питање шта раде богови, дао је сличан одговор: Једно стварају а друго руше! Једном га пошаље Крез са многим благом и златом у Делфе, да принесе Аполону дарове и сваком грађанину да по четири сребрне мине. Али, Делфљани су били недостојни царског дара каже Плутарх, па су Езопу подметнули свету ћасу у његове ствари. Онда га оптуже као светокрадицу и осуде на смрт, па га хтедоше бацити са неке високе стене, али им он исприча басну о орлу и бумбару. Терао орао зеца, а овај побегне код бумбара да га спаси. Бумбар замоли орла, да му не убије госта заклињући га Богом Неба. Али, орао уклони бумбара крилом, прождере зеца и одлети. Бумбар онда полети за њим, да види где му је гнездо и растури га кад је орао био одсутан. Орао се поново угнезди а бумбар му опет растури гнездо. Орао онда полети на небо Диву или Дјаусу, алијас Зевсу коме је био посвећен и трећа јајца излеже у његовом крилу. Бумбар тада уваља лопту од балеге и оде Диву, па му је спусти у крило. Див скочи и стресе балегу, али, нехотице полупа и орлова јаја. Дознавши од бумбара да је он то урадио како би се осветио орлу, Див покуша да их помири, али бумбар није хтео да се мири. Онда, Див удеси да орао леже јаја у време када бумбари не лете. Неки причају да су Делфљани ипак бацили Езопа са брега. Ако је тако, онда је он васкрсао међу потомцима његових убица. Само, Езоп засигурно није био од „Грка“, јер су они певали о слободи али сопственој, тргујући робовима што су антички Срби сматрали недостојним човека. Најчувенији баснописац свих времена, био је од бригијских Меда или Сарбата а то значи антички Србин.
* Реч Ксант је у јелинском или ”грчком” је име за С(и)рбина, јел. Ksant, Србин, чији је старији облик Zybros (Будимир), од ариј. самундра, бог Нава или небеске воде. У јелинском има више значења: Име за тројанског (србског) бога истоимене тројанске реке златно-жуте боје у Илијади, где су се купале богиње пре такмичења у лепоти, како би добиле златно-жуту боју косе; Земљописно име града Срба на реци Србици (Ksantos), где је нађен србски Законик познат као “Белег из Срба”; Име Ахиловог или Хекторовог коња; Златно-жута србска боја.
приредио С. Филиповић, по преводу В. Радишића
Извор: vaseljenska.com |
|