НЕКОЛИКО ПРЕТХОДНИХ НАПОМЕНА
У овом другом, т.ј. закључном делу тома I ове студије, најпре ћемо, ради лакше оријентације мање упућених читалаца, да кажемо, шта су "ВЕДЕ" и КАДА СУ ОНЕ НАСТАЛЕ, а затим, ко су "ИНДО-ЕВРОПЉАНИ" савремене науке и шта је "ИНДО-ЕВРОПСКИ", или "ПРОТО-ИНДО-ЕВРОПСКИ" ЈЕЗИК.1 1. - "ВЕДА" је превојни облик од корена "ВИД" и ЗНАЧИ ЗНАЊЕ. особито - унутрашње, метафизичко знање, сазнање... У нашем случају, ради се о ВЕДАМА, скупу најстаријих писаних текстова народа беле расе, донетих у једно неодређено давно време у ИНДИЈУ од освајача, који су стигли са северозапада. Нас интересује најстарији и најважнији део "ВЕДА", назван "РГ-ВЕДА". То је збирка од хиљаду химни, упућених - углавном великим божанствима: АГНИЈУ (т.ј. ОГЊУ, ВАТРИ), ШОМИ, што је алкохолно пиће, касније претворено у божанство (у српском данас "ШОМА", ракија лоша, затим ЈАМИ, богу смрти (српски "ЈАМА"), божанству НАПАТ (српски напат) разним митским бићима, као што је СРБИНДА (СРПСКИ СРБЕН - да)... Постоје химне рекама, као на пр. - између осталих реци РАСА (српски РАСА); има химни посвећених коњу, који се жртвује, и т.д., и т.д. Сматра се, да су ВЕДЕ јединствени споменик по својој лепоти, дубини и узвишености доктрине, те да личе на величанствен храм усред варварских насеља. У ВЕДАМА је изнета основа друштва - древна и поштована. Веде се карактеришу као опште признато врхунско дело, споменик и сведок једне давне епохе. Ведска поезија је великим делом израз култа светлости, сунца, ватре, а као таква је наивна и узвишена у својој једноставности. Ведске химне говоре, како су установљени први обреди и прва верска схватања наше расе. ВЕДЕ су претходиле свакој другој поезији, како лирској, тако јуначкој и епопејама, те наука каже, да су ведске химне одељене од јуначких спевова временом, чије тpajaњe не може да се утврди... Најзад, као и код Срба и ВЕДСКИ ПЕВАЧ је често слеп и иде од места до места... * * * Овај последњи детаљ нам речито каже, у коликој мери ће у НАЈСТАРИЈИМ ВЕДСКИМ ХИМНАМА данашњи СРБИ пронаћи своју прабраћу, чија психологија се ни најмање није разликовала од њихове. Наука је установила, да је ведски песник пун тихе туге због брзе пролазности живота, сматрајући то првим траговима записане душевне меланхолије. У ВЕДАМА ће СРБИН наћи многе своје обичаје и навике из свакодневног живота - особито оне, које се односе на сеоски живот - до данас неизмењене. Већ у ВЕДАМА су све српске народне изреке, пословице, мудрости. Већ тамо постоји веровање у душу и тамо је однос према мртвима исти као и данас у Срба. Српска млада се венчавала у оно прадавно доба на начин, који се до данас није много изменио, а жеље које су јој биле управљене, живе још увек. Ведска жена била је поштована домаћица, а не ропкиња свога мужа и она је верна сестра српској савременој госпођи, која је нераздвојна од свог супруга, а остане ли без њега - достојанствено "вретеном" - као и наше мајке, одржава и даље породицу и гаји синове и кћери. Ведски народ је волео песму, свирку и игру, певајући у свакој прилици - и у радости, и у жалости, па ни у том погледу се у Срба до нашега времена ништа није изменило. Србин ће чак препознати свога сабрата на ведској "САБИ", а данашњем српском сабору, који је имао сврху и одржавао се на исти начин као и било који српски САБОР, с једном једином разликом: данашњи кривци не ваде више усијано гвожђе, или камен на сабору, док песници обављају своје расправе на другим, за то одређеним местима. А тек ведска ШРАВА - с њеним жртвеним колачима, медом и шомом! Од оних дана до наших - СРПСКА СЛАВА СЕ СЛАВИ НА ИСТИ НАЧИН, УЗ ИСТЕ МОЛИТВЕ, ИСТЕ ЖЕЉЕ - уз исте поздраве ДОМАЋИНУ, ДОМАЋИЦИ, њиховом породу, њиховом имању и живежи... Српско народно и обредно певање је из оних давних дана, а извесне српске песме, везане уз карактеристичне српске обичаје, поводом разних празника - вероватно се од онда нису измениле ни за један тон... Сви мотиви узвишене и јединствене српске народне поезије, налазе се већ у Ведама, а српско право је само наставак ведског права... Свим овим овде тек само споменутим проблемима, као и многим другим, којих овом приликом не можемо ни да се дотакнемо, јер би нас могли далеко одвести - биће посвећен том II овог дела. А од тог тома па даље, уздамо се - створиће се екипе младих српских научника, који ће развити науку о Србима и о њиховој давној, готово митској ведској браћи, исправљајући у потпуности празнине у изучавањима о измишљеном "индо-европском" народу! Јер - нема ни празнина, а нити тајанствених и необјашњивих ствари у овом смислу! Постоји само људско незнање и упорно одбијање западњачке науке, да прихвате Србе - као део данашњих, из њих насталих словенских народа - као и онај прадавни "индо-европски" народ, из кога су произишли сви народи - не само данашње Европе, где су - уосталом савремени Словени још увек најмногобројнији - већ и неких других делова света... 2. - На друго питање: "Када су Веде настале?" одговорићемо најпре оним, што службена наука каже, а потом ћемо себи допустити слободу, да сасвим кратко формулишемо своје мишљење. Arthur Anthony Macdonell2 у уводу своје доле цитиране књиге, под насловом "Старост Риг-Веде" (Age of the Rigveda), коју назива "најстаријим литерарним спомеником индоевропског језика" ("The Rigveda is undoubtedly the oldest literary monument of the Indo-European languages"), одмах у почетку каже, да је тачан период у коме су химне састављене још увек само један скуп претпоставки. Мало даље он износи неколико занимљивих података: "On astronomical grounds, one Sanskrit scholar has concluded that the oldest VEDIC HYMNS DATE FROM 3.000 b.c., while another puts them as far back as 6.000 b.c. These calculations are based on the assumption that the early Indians possessed an exact astronomical knowledge of the sun's course such as there is no evidence, or even probability, that they actually possessed. On the other hand, the possibility of such extreme antiquity seems to be disproved by the relationship of the hymns of the Rigveda to the oldest part of Avesta, which can hardly date earlier than from about 800 b.c. That relationship is so close that the language of the Avesta, if it were known at a stage some five centuries earlier, could scarcely have differed at all from that of the RIGVEDA. Hence the Indians could not have separated from the Iranians much sooner than 1300 b.c. But, according to Prof. Jacobi, the separation took place before 4.500 b.c...." "Један санскритски научник закључио је на основу астрономског истраживања да најстарије ВЕДА ХИМНЕ ДАТИРАЈУ 3.000 година пре Христа, док други научник тврди да су још старији до 6.000 година пре Христа. Те тврдње се базирају на претпоставци да су давни Индијци имали тачно астрономско знање о путу сунца, али ту нема доказа. С друге стране, могућност тако далеке прошлости негира однос РИГ-ВЕДА ХИМНИ, јер најстарији део Авесте тешко да датира од 800 година пре Христа. То временско раздобље је тако кратко, да језик Авесте ако би био познат 5 векова раније, тешко би се разликовао од језика Ригведе. Из тога следи да се Индијци нису могли раздвојити од Иринијана пре 1.300 година пре Христа, али по професору Јакобу, раздвајање је почело чак 4.500 година пре Христа." 2. - А Vedic Reader for Students By Arthur Anthony Macdonell Oxford University Press, Madras-Delhi-Bombay-Calcutta, 1917., 1951., 1976. Јакобија Хермана (Hermann Jacobi), немачког санскритолога,3 спомиње и Луи Рену.4 Јакоби, који је крстарио Индијом у потрази за старим рукописима, издао је 1891. г. једно дело под насловом: "Рачунање датума хиндуских натписа". 3. -Рођен 1850., умро 1937. Главна су му дела, осим споменутог: "Рамајана - историја и анализа" и "Развитак идеје Бога код Хиндуса". 4. - Louis Renou. - "Les maitres de la religion vedique" ("Учитељи ведске религије)", Париз,1928 г. стр. 64. Рену је управо мислио на то дело, када је рекао, да је Јакоби при крају прошлога века, изнео један генијалан аргумент, када је у једном стиху ведске химне посвећене жабама нашао тврђење, да је година у Индији отпочињала у почетку кишног периода, т.ј. на дан летњег солстиција, одн. у часу најдужег дана у години. У другом пак стиху, Јакоби је открио, да је тај солстициј почињао за време периода, који Рену означава као "Phalgunis", што би одговарало констелацији неба из године 4.500 пре Христа. Рену даље наставља, да се неке ведске химне својим садржајем односе на трећи милениј пре Христа, док Олденберг 5 тврди у својим бројним делима, да ОБРЕДИ ИЗЛОЖЕНИ У ВЕДАМА НАМЕЋУ ЗАКЉУЧАК О ЈЕДНОЈ ВЕОМА СТАРОЈ КУЛТУРИ ВЕДСКОГ НАРОДА. 5. - Oldenberg (1880. - 1918.) Наравно, има и других бројних мишљења, која се сва од реда врте као по зачараном кругу... М. Ф. Нев6 на пр., на стр. 11. и 12. свог дела пише: "Au Rg-Veda, comme aux autres Vedas, est аnnехe un calandrier astronomique ... et Colebrooke, qui a consulte et compare ces calendriers si anciens, ... admet, par la situation des points solstitiaux a l'epoque ou ces calendriers Vediques furent rediges, la date duquatorzieme siecle avant l'ere chretienne. Si la redaction en quelque sorte officielle et pratique de chque Veda doit etre reportee a cette date deja fort ancienne il u'y ancienne difficulte a placer dans les siecles anteriures aux quatorzieme la premiere composition des cliants du Rg-Veda, ainsi que des autres panies des livres sacres qui revendiquent aux meme titre un age aus si recule. " "Рг-Веди, као и осталим Ведама, прикључен је један астрономски календар... и Колбрук, који је проучавао и упоређивао те тако старе календаре, ... допушта, узимајући у обзир солстициј времена, када су ови ведски календари били сачињени, четрнаести век пре хришћанске ере. Ако - у неку руку - службено и практично стварање сваке Веде треба да буде локализовано у овај већ давни период нема никакве тешкоће, да се стави пре четрнаестог века прва композиција рг-ведских химни, а такође и остали делови светих књига, који - истим правом - изискују (да буду локализовани) у једно тако давно доба." 6. - M. F. Neve, Etudes sur les hymnes du Rg-Veda, Paris-Louvain, MDCCCXLII, Librairie de l'Institut de France... Луи Рену (Louis Renou) у својој "Историји санскритског језика", издатој 1956., г. - значи у наше доба - одмах у почетку, у предговору, каже: "Sans doute le temps n'est pas venu (s'il doit jamais venir) pour une oeuvre definitive en ce domaine. Trop de travaux preparatoires manquent, trop d'elenients resteront inconnus..." Рену као да се жали: "Без сумње, није дошло време (ако икада дође!) за једно дефинитивно тело на овом подручју. Недостаје одвише припремних радова, много појединости остаје непознато... " У овој прилици није потребно, да се још уздржавамо да изразимо своје мишљење и свој суд, створен на основу до сада проучене литературе о ведама. Дубоко ценећи веома лепо урађен "Есеј о Ведама" Емила Бирнуфа (Emile Burnouff), стекли смо извесна уверења, која ће интензивна археолошка истраживања у Србији - како изгледа - да потврде. Пре свега, у том свом "Есеју..." Бирнуф подвлачи, да се ведски период завршио више векова пре Саломона, за кога се зна, да је живео од 970.- 931. г. п. н. е. Костржевски пак у својој студији, којој смо у овом делу посветили посебно поглавље, тврди, да су преци садашњих Пољака на обалама Балтичког Мора били тамо пре него што је Мојсије добио Законе на гори, званој Небо. (БУДУЋИ ДА ЈЕ "НЕБО" ЧИСТО СРПСКА РЕЧ, будућим научним радом ће требати установити, како је то име настало тамо и када??? УИСТИНУ ИМА ЈОШ МНОГО НЕРАСВЕТЉЕНИХ СТВАРИ НА ЗЕМЉИ!!!) У својој расправи Бирнуф на више места подвлачи, између осталога и нa стр. 209., следеће: "... les noms de parente ne repondent pas'a la periode vedique, mais a une periode de beaucoup anterieure et a une contree qui n ' etait ni l'Hindustan, ni le Saptasindu. " "... називи сродства не одговарају ведском периоду, већ једном времену, кoje му је далеко претходило и једној области, која није ни Хиндустан нити Седморечје... " А будући, да су сва сродничка ведска имена до дана данашњега неизмењена и у најнормалнијој употреби у српском народу, како на основу многих других ствари, тако и на основу управо споменуте чињенице можемо да закључимо, слажући се с Бирнуфом, да воде порекло од пре више хиљада година! Колико хиљада година?! Уверени смо, да ће нам археолошка истраживања која се врше ових година по земљи Србији - помоћи, да број тих миленија поближе одредимо... И при овоме подвуцимо још нешто врло упадљиво и веома важно: Колико се до данас зна, у Рг-Веди, која нас искључиво интересује, нигде се не спомиње т. зв. "библијски потоп", познат иначе многим народима старог доба. Ова чињеница, намеће један закључак, а тај је, да је: РГ-ВЕДА СТВОРЕНА ПРЕ ТОГ ПОТОПА! Јер, да су њени песници знали за једну такву катаклизму, немогуће је - дa они - који су нам дали толико обавештења, не би оставили о једној тако великој ствари баш ни једну реч... Па с тим у вези, ево само још једне опаске Емила Бирнуфа у његовом Есеју о Ведама": "ВЕДСКА СИМБОЛИКА НАСТАЛА ИЗ ПРВОБИТНОГ ПОЈМА "АСУРА", ИМА ВИТАЛНУ СНАГУ И ТРАЈНОСТ, КОЈА СЕ НЕ БИ МОГЛА ОЦЕНИТИ... " 3. - Па да одмах након овога само у неколико речи формулишемо - за сада бар покушај одговора на питање" КО СУ ИНДО-ЕВРОПЉАНИ" и шта је 4. - "Индо-европски", одн. "прото-индо-европски"??? Мит о небулозним "ИНДО-ЕВРОПЉАНИМА" и о "индо-европском" језику, претку свих данашњих језика индо-европске групе, створила је прошловековна службена наука, прихваћена и - углавном - безуспешно настављена у наше доба. Немци су чак отишли тако далеко, да нису говорили ни о "Индо-Европљанима", већ о "Индо-Германима", као о АРИЈСКОМ НАРОДУ, који је некада извршио инвазију Индије... Овим тек додирујемо једну неисцрпну тему, која у будућој СРПСКОЈ АКАДЕМИЈИ ЗНАЊА мора да буде исцрпно обрађена!!! Ми то овде чак не можемо ни да отпочнемо, а ево зашто: Како су рекли: Шафарик, Суровјецки, Емил Бирнуф, Сипријан Робер и многи други, па чак и сам Страбон, грчко-римски писци су правили многе и тешке грешке. У овом случају, ми се ограничавамо на грчко-римско мешање географских и етнографских појмова. Премда о овом проблему може да се напише више дебелих књига, ми ћемо овде све да сведемо само на коју линију, у чврстој нади, да ће будућа СРПСКА НАУКА ДА МУ ПОСВЕТИ ДУЖНУ ПАЖЊУ: И ТАЦИТ И ПТОЛОМЕЈ СПОМИЊУ НА ЊИХОВ НАЧИН ЛУЖИЧКЕ СРБЕ НА ТЛУ ГЕРМАНИЈЕ КАО НАЈВЕЋИ И НАЈЗНАЧАЈНИЈИ НАРОД ИЗМЕЂУ ЕЛБЕ И ВИСЛЕ7 КАО ПРВО ПЛЕМЕ ОВИХ СЕВЕРНИХ СРБА, КОЈИ СУ - КАО ШТО ТО ХЕРОДОТ ЈОШ КАЖЕ ЗА АНТИЧКЕ СРБЕ УОПШТЕ - БИЛИ ИЗДЕЉЕНИ ПО ОБЛАСТИМА НОСЕЋИ РАЗЛИЧИТА ИМЕНА. И ТАЦИТ И ПТОЛОМЕЈ НАВОДЕ ОНО, КОЈЕ НОСИ НАЗИВ: "... CETERUM HARII... SUPER VIRPES..." т.ј. "... УОСТАЛОМ, ХАРИЈЕ НАДЉУДИ..." 7. - Tac., Germania, 43.; Ptol., II, 10. Понављајући, да се овде дотичемо једног огромног предмета, који су Немци обрађивали на њихов начин и тенденциозно, створивши мит сами о себи, а у вези с народом, који се ни онда, а ни данас не убраја у Германе... Јер су северни, или Лужички Срби, премда су германизацијом катастрофално умањени - до данас задржали своју националну индивидуалност... Њихови истокрвни сродници су онај небулозни народ, који је у једно давно време извршио инвазију Индије, доневши собом Веде, чији многи проблеми су до данас остали нерешени, јер се - упркос стотинама учених расправа!!! - још увек не зна, који је то народ био!!! А та славна "АРИЈЕВСКА ИНВАЗИЈА ИНДИЈЕ" догодила се у једно давно доба, када су се сви Срби целог нашег континента, још увек јединствени - језиком и обичајима - осећали браћом... Ко зна, у коликом броју су се били сабрали са свих страна и где их је онда још све било, будући, да је сасвим сигурно, да су они били онај од науке названи "ИНДО-ЕВРОПСКИ" народ, чији језик су лингвисти великим делом реконституисали као "ИНДО-ЕВРОПСКИ", па чак и ПРОТО-ИНДО-ЕВРОПСКИ". Ово је уједно најкраћи могући одговор на треће и четврто питање. А КОЈИ ЈЕ НАРОД ВЕДСКИМ ЈЕЗИКОМ ГОВОРИО??? С тим у вези велики француски санскритолог наше епохе, Louis Renou, констатује: "LE "SANSKRIT PARLE" NOUS EN AURAII APPRIS PROBABLEMENT DAVANTAGE; NOUS EI SENTOIS LA PRE-SENSE, NOUS N'EN AVONS AUSUN TEMOIGNAGE DIRECT" "Говорени санскритски би нас научио вероватно много више; ми ОСЕЋАМО ЊЕГОВО ПРИСУСТВО, АЛИ НЕМАМО О ЊЕМУ НИКАКВО ДИРЕКТНО СВЕДОЧАНСТВО"...
Аутор: Винеда
|
|
RSS Feed
