Дрвенаровић династија 632-791

​Друго државно и народно преселење српске власти у ове земље под Дрвановим, или Дрвенаровим сином

​Кад већ беаше при издисају и можда првим погребним тренутцима српска држава основана великим Свевладом, или Самовладом, и кад Авари достигоше највећи вршак своје силе и господства, а Цариград и Римљани, или Грци, лежаху у праху и ништавилости пред ногама ових и Парса: онда се јави цар срп. Дрвенар са Дукље на Карпатима, или из велике Ђерманске Србије, те посла свог сина Звонимира око 630 год: да обнови и подигне пропадајућу српску царевину, а да крај учини српским бедама и невољама овде у овим балканским и апенинским срп. земљама. 

''Аnо 30. Dervanus, dux gentis Surbium qui ex genere Sclavorum erant, et ad regnum Francorum jam olim aspexerant, se et regnum Samoni *** suis tradidit (Fredegar ad h)'': ''Dervanus dux qui Urbibus (Sourbis или Srbis) praeerat Sclavorum, que usque ad id tempus Francis paruerant desperatis rebus, se ad caeteros transfert Sclavos.''Ainon.

​Ови јасно одређују: да је Дрван био владар српски и то у бив. самовладовој земљи и држави, (али иза Карпата) Што се тиче подчињености Французима ми о тој нећемо ни да чујемо ни да знамо онако напамет без икаквих и истинитих доказа. 
Но што се тиче Самовлада, или Сама и њиховог доба живота, погрешно је се Г. Николајевић повео за Фредегариусом: те држи да је Само 629. год. живео и владао. Речи Фредегарове, ако неје погрешка (а зајиста је) у годинама, те у место 529. преписаоц ставио 629. неваља никако узети за оне и онакве какве их он ставља. Ми имамо тисућама примера, да је се једна и иста ствар (и у дан: 19. веку, а камоли у 6.) више пута по преписивању и разним погрешкама разно разумевала. Довољно је дакле ово: да је син тога срп. владаоца, Дрванов, или Дрвенаров.

​1. Цар Звонимир I. Дрванов (Дрвенаров) (од 632 — 675).
А 12, на овом срп. свом земљишту од Самовлада српски краљ, или цар, око 632 год. дошао у ове земље, борио се са Аварима, ове изтискавао и чистио из ове чисте српске земље. Он је продрео био у Маћедонију, где је основао престолни град Србицу, мало ниже у југу од реке Бистрице, која протиче на граници Маћедоније и Тесалије. Из Србице је (по свој прилици још) он своју престолницу пренео у град Десник, а по неким Зворник на реци Деснику или Десници у дан. тако званој средњој Албанији, који је и назвао својим именом и у ком је око год: 675 и погребен. Владао је дакле свега у овим земљама 43. год: и оставио престо своме сину Будимиру. Река Десна, Десник, или Десница, и данас тече у некадашњој Правој Србији, а дан: тако званој дољној, или средњој Албанији. Она извире из планине Грамосе (Градмосте) па текући право к сјеверу на неколико часова од свог улева у Војушу повраћа се и тече право к југозападу, те се ниже клисуре улева у Војушу. Развалине града Десника, које се и дан данашњи тако зову, леже више села, које носи то име и то само не Десник, но Десница. 

Овде је дакле била прва столица Звонимирова, а не у дан. Зворнику, као што млоги xoћe. Осим овога овде је била и прва после Србице столица свију српских краљева после Звонимира тако звана Десник, а не као што га млоги налазе негде око дан. Дрине и као што, са овима, и славни и неумрли Шафарик тако попује. Да прве српске столице несу биле овде и у Србици одкуда би ср. краљ Владимир, кад га прогна из Орида бугарски Самуило — седео у дан: Београду 5 часова сјеверу од Орида и у дан: Арнаут Београду у средњој Албанији, који лежи на речици, коју називају Турци по свом Ергент, Шкипи час Суми, Луми, а још чешће и обичније Дунафли, или Дунавац, а тако исто и у дан: Елбасану.? Она извире из огранка поменуте планине, на којој леже развалине некад: српског града Бучина, и која се с тога и зове Бучинград, или Бучиград. 
Узмите само имена села, места, река, планина и т.д: у тим крајевпма, па ћe те се уверити; да још и дан данашњи носе на себи најчистија само српска а више ничија имена као: Бистрица, Дунавац (Дунафли) Војуша, Десница, Дрин, Плава и друге млоге реке под таковим, а нарочито именима Бистрица, осим оне крај Србице, и још млоге друге реке. 

Даље имена места, ceлa и т.д: која се сва, као и у самом дан. краљевству грчк. од којих нека наводимо само из овог и који се и овде, само у срп: народу находе као: Граница, Топола, Падаловица, Кладово, Жељихово, Ватреница, Каменица, Браћа, Велица, Красица, Простовира, Буковина, Подгора, Загора, Глогово, Стрјезова, Косово, Моштаница, Студена, Висока, Лопата, Гуменица, Зубача, Частова, Орахова, Пилица, Кракова, Думена, Шљивена, Хум планина, Кршћена, Мудрица, Мудра, Големи, Копаница, Врвица, Њивица, Секула, Кокара, Клиница, пл: Самара, Судима, Загорена, Пољани, Црница, Бршова, Дољани, Врбина, Хрвати, Црнодол пл: Србејка, Србани, Славохорија, Врбица, Србица, Половица, Пољани, Селина, Глумица, Горани, Лађани, Кубенова пл: Паница, Пажова, Чирова, Милица, Оштрељ, Габрово, или Грабова пл: Назеро, Смоково, Трнава, Оглавица (Агловица) или Главица, Село, Трњица, Ластова, Земени, Богдан, Белашевци, Адрица, Акова, Адричена, Андровида, Алика, Акоча, Андровиста, Орахова, Брдуња, Беница, Буковина, Брбица, Брњика, Врљика, Брезова, Валта, Вадија, Воштица, Дари, Ђурница, Година, Гојица, Гломача, Вратнице, Долина, Друга, Дарица, Заовица, Корица, Куна, Костаница, Кашљава, Кубанова, Котица, Кубовићи, Лубижда, Лебица, Ливада, Месари, Осина, Немањица, Никла, Полица, Подгорица, Питица, Рзова, Ретуна, Рипена, Субјела, Сопот, Сеница, Соваљана, Трстена, Труња, Тричена, Триковица, Цука, Ципјана, Церница, Јањица, Јалова, и т.д: нека се узму, између неисбројних само понеке чисте српске речи, које су како у Епиру и Тесалији међу Грцима, Цинцарима и Шкипима, тако исто и међу Грцима у дан: Грчкој још у употребљену као:

​ςακου (закон), 
ρουκον (рухо, одело) 
κοσα (коса) 
σενος (сено) 
στανη (стан) 
οταβα (отава, трави) 
μπλατη (блато) blato
σανια (сање, саонице) 
βισσνια (вишња) 
μπρατιμος (побратим, брат) bratimos 
μπιτσα (бич) bica 
τδαδηρον (чадор, или шатор) 
γυνα (гуњ, гуња) 
κατσαρις (качар а и коврџасти) 
κοσιρω (косим косити) 
κουτςος (куси, хроми) 
μαργωνο (мрзнем)
προβοδεο (проводим) 
στουμπα (ступа) 
στελιαρης (столар) 
παπουτσιον (папуча) 
ηγουο (изгоним) 
ανασταβο (устајем)

μπατσαρευω (бачарим, правим каце, бочке, бачве) 
μπιθιας (пијем и узимати у наруч суд зa пићe) 
κοκλακαω (клокочем)

и т: д; па ћe се подпуно доказати наведено. 

У Арнаута, или Шкипитара, онд: и у свој дан: Албанији и Епиру осим ових корених, њихових галских, старих скитских, грчких, и римских речи и немају других својих но се служе само чистим срп: а те су праве њихове речи ове:

Чап (кап) јарац; 
Дру, дрво; 
Фљака пламен; 
Франгди, угљен, 
Крч стабло, 
Нокта или Нота Hoћ, 
Треч, или Дреч ђаво, 
Тимар зима, 
Штракат плести, 
Свјент свети (ова је српска,) 
Рус грозан; 
Риуп, ремењ, кајиш, 
Пуртека, прут, (српска) 
Пентан, плашим пудим, 
Нери човек. 
Бир муж, 
Груо жена, 
Вајза девојка, 
Шиф гледати, 
Ари међед, 
Афер близу, 
Бале чело, 
Балте земља, 
Бјек пећи, 
Бут њога, 
Варфере сиромашни, 
Вапе топли, 
Вгисхери свекар, 
Шок, Шокац друг пријатељ, 
Вехате богати, 
Веш ухо, (српски) и одевати, 
Виту теле, 
Гју ви, 
Гјаште шест, 
Гарде ограда, 
лати готови, (српски) 
Хјарпер змија, 
Деми зуб, 
Емере име, 
Еште кост, 
Зања жена, (српска) 
Тингил угаљ, (српска тињати) 
Иште јести, 
Ка во, 
Ип и Кале коњ, 
Куш ко, 
Курм тело, 
Кримп црв, 
Крие глава, 
Лиш Дрво, 
Мад вeћи, 
Мал планина, 
Зи црни, 
Маре глупи, 
Мартеса брак, 
Мес средина, 
Мађар магарац, 
Мише месо, (срп. мишић) 
Мат година, 
Нусе снаха, 
Виери човек, 
Вех зна, 
Руш грожђе, 
Сифер господин (од Срб. Србин) 
Си ако, 
Турп убијати, 
Уге вода, 
Фашне марама, 
Арме оружије 
Армик враг, непријатељ, 
Верде зелени, Витореа побједа, 
Нгуште узан, Хјел петао, 
Грик стадо, 
Егре и Егресист, дивљи, 
Ержент сребро, 
Кен псето, 
Кари гавран, 
Кудере наковањ, 
Кумерк данак, 
Љарге широки, 
Канух певам, 
Менте ум, 
Љепур зец, 
Мик пријатељ, 
Моле јабука, 
Март смрт, (старо српска) 
Паћe мир, 
Пеме воће, 
Ропа грабити, (срп. робити) 
Сипер над, 
Шентет здравље, 
Шент, Шелнхт и Шин свети, 
Шерпетор (српски) слуга, 
Шухета стрела, 
Турп стид, 
Тра брвно, 
Факе лице, 
Харк лук, 
Кампа видео сам те, 
Камандуор мислити, 
Руно роди, 
Шкро пиши и вези, 
Везирмо копати, 
Пен рало, 
Бир син, 
Бија ћеркa, 
Вак и ђал дете, 
Машкул мушко, (српски) 
Темен женско, 
Бор снег, 
Ши киша, 
Гур камен, (срп: гора) 
Уј вода, 
Дрита жито, 
Драса плоча, даска, 
Љуг лажица, (српски) 
Тика нож, 
Тштуум постеља, 
Сштшпија и Шпија кућа, 
Дјел сунце, 
Акул лед, 
Чнеј то, 
Врик трчати, 
Ипе кал јахати коња, 
Дије овца, 
Длен коза, 
Дландр зет, 
Андр сан, 
Дасми свадба, (српска давати) 
Кампросит получио сам, (српска) 
Ксул капа, 
На један 
Ди два, 
Перенди, (Перун старо српски) бог, 
Зот и Стапан бог, 
Ера ветар, 
Махер брзо скоро, 
Маштет брже, скорије (обе српске) 
Кемфрусуом запросити девојку, 
Дара рука, 
Камп нога, 
Гиш прст, 
Пламб надао, 
Внеш лоза, 
Флока коса, 
Мекр брада, 
Зверк врата, 
Чиад сабља, 
Миш кошуља, 
Пртек прућe, (српски) 
Дер свиња, 
Лум река, 
Кодр брдо, 
Бјешк шума, 
Дет море, 
Дарда крушка, 
Уда пут, 
Ура мост, 
Бар бело, 
Kyћ црвено, 
Ђак црвенорујно, 
Бојђак бојна или црвенорујна боја (српска) 
Верд жуто, 
Асм непријатељ, 
Орум Грк, 
Брека гаћe, 
Роса патка, 
Пата гуска, (српски) 
Пуља кокош, (српска) 
Џал ђаво, 
Нерадек мртав, (српска) 
Вен вино, 
Граш грах, (српска) 
Каза област нахија, (српска) 
Маера мера, 
Пишћ риба, 
Лан мрзи га, 
Уљава измити се, 
Дрек ручак, 
Дарк вечера, 
Канери ставити, 
Ларо орати, (српска) 
Кампијел посејао сам, 
Бол млого, (турска) 
Фара семе, 
Зјал ватра, (cpпcкa) 
Бинидру дис чин 
Зјар наложи ватру, (метни дрва) 
Круар пити, 
Ден јање, 
Бер ован, 
Руша медвед, 
Ујку курјак, 
Велпа лисица, 
Брен јелен, 
Капрен срна, 
Грик грло, 
Емпетуор помирити се, 
Робод чељад, (српска) 
Гард плот 
Доса крмача, 
Лопа крава, 
Шкамб стена, 
Кмбаш пешак, 
Муоје месец, 
Ова недеља, 
Груа па 
Бур удовица, 
Пљак баба, 
Кок глава, 
Тремет де тресе се земља, (српска), 
Де земља, 
Дита дан, 
Мир миран добар (српски) 
Мириодита добар дан, 
Ђуема пола, 
Фаћа образ, 
Пен перо, 
Кчуп пањ, 
Дера врата, (српска) 
Шкал лестнице, 
Фалиш погрешка и опростити н: п: Ма Фалиш опрости ми, Булуар покривена кућa, 
Чафа врх планине, 
Чат наше, 
Кндо певати, 
Мосћане плачи, 
Жчина пуцајте из пушака, 
Угзуом веселимо се, 
Гзони веселити се, 
Рашни Кашни да смо живи и весели, 
Трима јунак, 
Јери Пош понизан, 
Ментар паметан (од мен памет) 
Ма Фал Зот опростими ми господи, (ја сам погрешио) 
Фај кривица, 
Дрет правда, 
Ђкур езд шкопити, 
Аји он, 
Тчава разби, 
Левтур бој, 
На ми, 
Неве наш, 
Ију ви, 
Ата они, 
Имеа мој, 
Јатија твој, 
Ијати његов, 
Ионж ваш, 
Камлуор мажем кyћy, или лепим, 
Фуша поље, 
Ари њива, 
Вњејшта виноград, 
Дијел зора сунце а и недеља, 
Унгриу свануло, 
Прифт поп, 
Киша црква, 
Вија бразда, (српска) 
Круа чесма (чизма) 
Шушљак туча град, (српска) 
Летр књига писмо, 
Косо млеко, 
Мир добро, 
Keћ хрђаво, (српска) 
Диче запалити, 
Балт блато, 
Чен и Кен, пас, куче, 
Пуц кладенац; 
Бук леб, 
Предзи жалост, 
Бреса појас, 
Памартуор мокар, 
Кенуц ципеле, 
Унгрисон изпевати, 
Кеми Кувенди имамо скупштину сабор, 
Уфал оправити се, 
Уфатуали помирити се, 
Коа време, 
Никец јаре, 
Дђу језик, 
Шћа Славенин, или слав: (роб) 
Шчијана славенка, 
Тамл сладко, 
Драфта сир, 
Ђуз и Урда (српска) изворок (тварог) 
Перон клинац, 
Мембат да поткујемо, 
Предмир (српска) уздравље, 
Бов ти мир (српска) на здравље, 
Камчаур (кам. српска) 
дру или гру цепати дрва, или лупати камен, 
Пломб голуб, 
Ундије светли се, 
Веза, или Вој јајце, 
Тегр дивље, 
Фаланча јаребица, 
Камфитуар добио сам, 
Камфритруор излетио сам, 
Клочва (српска) квочка, 
Съмун болестан, 
Шъидош здрав, 
Ета грозница, 
Дал маћеница, или мошћеница, 
Пуна Бар cpeћан вам рад, 
Бар Пач и ти срећан био, 
Кер кола, 
Натне мир лаку ноћ, 
Утрашен говш да је благословено, користно, 
Гчзуор радостан, 
На Казбарт урадио посао како ваља, 
Хана месечина, 
Јул звезда, 
Мађар Магарац, осел, 
Бобаин Мађар отац маџаревим магарчев,
Ткућ и Дори дорат, 
Кали вранац, 
Бал или ђог, ђогат, 
Пљумб олово, 
Цап комад, 
Ранд (српска) тежак, 
Ранд замани тешко време, или век, 
Наров Стапање вјетри (српска) да сачува стари бог Стопан, или вера стара, 
Пен конац, крај, 
Луле и Лале цвеће, 
Зук славуј, 
Зук на къндол славуј пева, 
Думан (српска) дим, 
Зок птица, 
Ара ораси, 
Фе вера, 
Лакра и Лакуор купус, 
Мула (српски) воденицај, 
Мијел брашно (српско), 
Емрет цар, 
Дукадин, краљевац, краљ, 
Шпиа кућа и т.д:

Ми смо из свог шкипског језика пробрали ово 246 њихових правих речи, па и у њима ама, осим погдекоје грчке и латинске, још и српских 35 речи. Све остале речи шкипског језика несу ништа друго: до готово све само чисте и праве српске речи нарочито кад се од њих одузму, грчке, турске, латинске и т.д: Ами Бује у свом делу (la Turque d'Europe у 2. свесци стр. 42—5.) набројава речи у шкипитарском из лат: фр: нем: грч: тур: срп: санскр: влаш: и т.д: језика. Да су наши први владаоци одиста седили неко време и у Деснику на поменутој Десници и у Београду у дан. Албанији на реци Дунавцу, или Дунаву, за, прво је место ствар већ извесна свима, а за друго имамо осим осталих доказа и у житију св. Владимира у коме се вели: 

''сеј свјати славни књаз и доблествени мученик Јоан Владимир, возраста от благочестиваго и владјетелнаго корене, во градје Бјелградје (Албији) првјевшаго владјеније и всјем Илириком и Далмацијеју владичествоваше'' и т.д: 
и: 
''Егда же Владислав (кнез бугарски убица Владимиров) узрје Владимира идушча к њему, абије устремисја на него и удари его мечем, обаче неможе вредити его'' и т.д: (види Србљак). 

Што се тиче самог заселења Србима, не само Маћедоније, Тесалије, Епира, него и целог дан: грчког краљевства, ми имамо и сувише доказа, али их овде неможемо сада наводити с тога: што држимо да је ова ствар сваком ијоле изображенијем човеку исувише позната. (Види скратиоца Стробанове ђеографије Geograph- vet. script. Graec. min. Охаn u Farmerayer geschichte d. Halbins: Morea verend d. Mittel-Atl: i Stutgard und Tüb: 1830. Desselben Velchen Ejnfluss hatte d. Besetsung grichenland durch d.. Slaven auf d. Schicksal d. Staedt Athen etc:" и наш Гласник 18. и то чланак преведен Г. Срећковићем по имен. св. Димитрије Солунски). и т.д. Звонимир син Дрвенаров, или Дрванов, владао је од 632 до 675 год. дакле 43 год; а по смрти његовој, која је се догодила у год. 675. ступи на владу, одрастни син његов, који је још за живота очиног са овим владао.

2. Краљ Будимир I. Звонимиров Дрванић II. (од 675—680)

А 13. владаоц српски у овим земљама. Владао је од 675—680 год: дакле свега 5 год: Чим ступи Будимир на престо одма, у договору са грчким царем Константином Поганатом (668—685) и папама Адеодатом, Доном и Агатаном (јер су се у то време гурале три папе око престола св. Петра) који су Будимиру послали своје људе, утврде и уреде границу међу краљевином и ко xoћe царевином српском и царевином грчком. Грчки цар послао је био два посланика Лава и Јована, а папе, са својим кардиналом Хоноријем, још, два епискупа. Будимир сазове скупштину на пољу Дувљанском, или Дупљанском више дан. Гостивара, која је 12 дана на том пољу већала о разним стварима. Тада приме Срби новодошавши хришћанство; јер кардинал одма венчава Будимира царском круном, што не би могао чинити да се несу крстили.

Будимир да би лакше управљао својом царевином, која је се простпрала од дан. Италије т:ј: венецијанског краљевства па и неког дела у њему (у ком се још налазе Словенска непоитаљена села, међу којима су и ових: 51. Чивидало, Шинђурија, Ажида, Пармосте, Дољна Мерса, Горња Мерса, Нађимур, Шкрутове, Мјерса, Пудутана, Јегнад, Олтана, Селце, Ковачевци, Гудажи, Кодармац, Парбудажи, Подкланици, Намелини, Клинац, Набрези, Хњидовица, Горендерва, Парсивци, Украју, Парпертанијела, Уселце, Парканауци, Налијеса, Косци, Долињани, Ожнија, Хљаста, Клење, Шампијела, Шампау, Штубица, Шеплешчишча, Турјан, Робињак, Коналац, Храба, Лесишје, Забардом, Хусење, Костањевица, Парбјевчари, Накомбрешкје, Подромје, Парсивца, и т.д: као и још млога друга, у којима се још ни реч италијска не збори) па све до наше реке Војуше, и од Јадранског мора па до иза реке Србице. (Србе) дан. Чибра, или боље Искра, и Рашке на Балкану која се излива у Марицу или стари Ибар, па од ове захватајући стару Дарданију и Палегонију, или нашу Pашку по старој и правој граници Маћедоније старе, пa све ниже Србице до реке Бистрице на граници Тесалије, и одавде опет до Војуше и поменутог Јадранског мора; — целу ту земљу српску и тај огроман простор раздели на разне делове и покрајине. 
Ови су се делову звали: Велика и Мала Жупанства, Бановине, Кнежине, Покрајине, Крајине, Сатније и т.д: Тако дакле долази нам:
​
1. Бела Хрватска, или Дољна Далмација.
Тако земљу међу дан: Италијом (захватајући и у овај један велики комад) Дунавом, Савом и Јадранским морем до под Спљет, а више овога и утока Цетиње, као и реком Цетињом и Врбасом до у Саву, — назове Белом Хрватском, или Дољном Далмацијом.
2. Црвена Хрватска, или Г. Далмација.
Земљу пак захватајући простор међу Црним Дрином ниже Љеша међу реком Матом и Јадранским морем, па све доле до ниже реке Војуше назове: Црвеном Хрватском, или Горњом Далмациом, а овај је се цео простор звао Дедина, а у време Неманића joш и Зета.
3. Србија.
Земљу између Јадранског мора у простору од: утока Црног Дрина или Дрила и више утока Цетиње у Јадр. море и по овим рекама и то Цетињом, до Врбаса, од утока овог у Саву Савом и Дунавом све до дан. Вида, па даље реком Рашком на Балкану, тако званим Маћедонским планинама, захватајући прастару Пелагонију и Дарданију па све до Србице и маћедонском границом до у Тесалију, а од ове граничећи се са Црвеном Хрватском и реком Црним Дрином назове: Србиом, коју опет раздели на Банство Босну и Велико Жупанство Рашку.
а). Банство Босна. 
Од ове Србије и то земљу међу рекама нешто Врбасом, Цетињом, Босном, Дрином, Савом и Лабом назове: Банство Босна.
б). Велико Жупанство Рашка. 
Остатак земље од одузете од Србије за Банство Босну и то међу Дрином, Цетињом Лабом, Бисомскром, Рашком, која се улива у Марицу, маћедонских планина (захватајући Дарданију и Пелагонију) и старим и правим границама ове са Тесалиом до ниже Бистрице, која протиче више Србице и Црним Дрином назове: Великим жупанством Рашким. Ово се опет у време Бодиново, око 1082 год: дели на два жупанства и то:
а). Сјеверно велико Жупанство Рашка.
Земља међу Искром, Белим Дрином, Савом, Дрином и Дунавом назове се: сјеверно велико Жупанство Рашка, које је дао неком великом жупану Марку, а овог је столица, по свој прилици, била у Нишу.
б). Велико јужно Жупанство Рашка
Сва остала земља бивша првог великог жупанства Рашке међу Шар планином, рекама Видом баш се улева у Грчко море Дунавом, и Рашком и т.д: прозвало је се у то време: Велико јужно жупанство Рашке, у ког је столица из старе праве Рашке (дан: Илиџа на Балкану) пренета у Скопље и ту је седео Велики жупан Рашки јужни коме име беше Вукан.
Оба она дошавша епископа из Рима са кардиналом Хоноријем Будимир задржи код себе и једног постави за митрополита Беле Хрватске, који је столовао у Салони, или у Солину, а другог задржи код себе у Дукљи. Првоме буду одређене епископије:

Спљетска, 
Трогирска, 
Скрадинска, 
Араузонска, 
Задарска, 
Енонска, 
Арбска, 
Опсарска, 
Вељска, и 
Епидаврска, или Дубровачка.


У другог биле су епископије граничеће са првога:

Барска, 
Будванска, 
Которска, 
Уљцинска, 
Свачка, 
Скадарска, 
Дибарска, (Дривотска), 
Полетска, или Полонска (авлонска), 
Требињска, 
Захумска и друге идући истоку


а он је заједно с царем столовао у Дукљи, или Дупљану. На поменуте земље одма постави старешине, који се зваху: Банови Велики и Мали, Жупани Велики и Мали, Кнезови, Крајинари, Сатници. 
Велика жупанства и банства разда својој браћи и рођацима, а у Крајине, Кнежине, мала Жупанства и Сатнице и т:д: постави своје удаљеније рођаке и најодабраније људе из народа. На тој скупштини издаду се и закони и остало што је требало за једну уређену државу да се уреди. 
Тако се зна: да су велики, Жупани и Банови имали по 7 Сатника и Сатнија, који су са овима данак купили. Од скупљеног данка пола су задржавали ови велики Жупани и Банови за се и своје подручне, а пола је ишло у благајницу краљевску, или српско царску. Мали Жупани Банови, Кнезови и Крајинари, имали су само по једног Сатника, са по једном Сатниом, с којима су народу судили и данак од овога купили. Ови су од скупљеног данка 1/4 задржавали за се и своје млађе, а 3/4 морали су слати у благајнице царске. Од тих уредби само се оволико наспомиње у Дукљанину, а писани закони и уредбе, на нашу велику жалост, несачуваше се до нас. Питање је: да ли су ти закони били писани, и како којима писменима, кад се вели, да су издати ? На ова питања одговара нам Црноризац Храбри, који тврди, да су Срби (Славени) и пре кириловсве азбуке писали, но цртама и резама, а као хришћани латинским и грчким писменима вели, писали су. (Види Калајдовића стр: 180—192 где се наводе овога Монаха Храбра, или Црноризсца речи (о писменима:)

''Прјежде убо Словјене неимјеху књиг; но чртами и рјезами чртјеху и гатаху погани сушче. Крстивше же сја римскими и грчскими писмени нуждаху сја писати словјенску рјеч без устројења . . . И тако бјеша многа љета . .. Потом же чловјекољубец Бог . . . посла им свјатаго Константина Философа, нарицајемаго Кирила .... и сътвари им 38 писмена, ова же пославјенстјеј рјечи.''

Ако им несу била писмена, у тим законима, простора српска тако звана Етрурска и Обрска, или бар у најнижу руку доцније донета и натурена у овим земљама, са разним сектама, Грузинско-ерменска, или сада тако звана глаголска, онда су она зацело латиногрчка. Свакојако дакле Срби су имали још у другој половини 7. века своје писане законе и уредбе. Будимир, или доцније од неких (држимо погрешно) звани Свјатопелек т:ј: св. дете, што је примио хришћанство, дакле имађаше још у 7. веку: и државу, и законе, и земљу и све уређено како треба и ваља. 
Тако је дакле прва држава међу свима дан: славенским, а некадашњим cамo cpп. племенима, била држава у овим нашим земљама само и чисто српска, најстарија и уређенија, а са својим срп: владаоцима, што је врло значајно. Тако знамо да су, Новгородци, Кривићи (Славени) Вес и Чуд (Фини) послали своје посланике чак иза мора Варјагима Русима са речима: 

''земља је наша велика и обиљна, али реда и поредка у њој нема, хајдете да над нама владате и кнезујете (господарите.) И три брата, Рурик, Синеус и Трувор) са млогобројном војском, одиста долазе и владају над бив. срб. а тада по Нестору словјанским племенима:

Пољанима, 
Вјатићима, 
Радимићима, 
Древљанима, 
Дулебљанима, 
Бужанима, 
Љутићима, 
Тиверцима, 
Бјелим Хрватима, 
Србима, 
Дреговићимa, 
Кривићима,


и Фињским племенима:

Мерама, 
Муромцима, 
Черемисима, 
Мешчеранима, 
Мордвом, 
Ливом, 
Чуђју, 
Наровима, 
Јамима или Емима, 
Весима, 
Пермцима, 
Југрима и 
Печорима


разуме се мимо позива и силом и то тек год. 862, заузимају све те народе, управљају и владају истима, а као што рекосмо тек од 8б2.год. дакле на 187 год. после већ сасвим добро уређене Србије, под Будимиром а на 3б7 год. од прве државе српске Свевладове.
Али да би у будуће било међу свима побројаним племенима реда и поредка, и да се неби више та племена трла и јела међу се,— они за свагда, изрекну велику и славну реч Рус т:ј: Русија, за све и свакога, како земљу, тако и те разне и тек племенске народе; те тако постаде не само и ред и поредак, но још дође и сила, и слава, и моћ, и величина. (Вид. Кар: т: I. стр. 18. 19. 67 и т:д:) Са државним именом Рус, или Русија, сва та српска, или, ако се баш хоће, а оно нека и славенска племена, истина изгубише тричава и незнатна своја имена добивена, или од својих првих прародитеља као што су Вјатићи од Вјата, Радимићи од Радима, и т.д. или местна ка што су Пољани од поља, а Древљани од дрва; али зато у замен добише: једно обште, макар и ненародно, но (државно за свој опстанак (а тако исто и свију осталих сада славенских а некад само и чисто српских племена.) врло користно и спасавајуће име. Иначе да неје било тога имена, и као резултата његовог дан: једине славне и највеће у свету Русије: ко стоји добар, да сва славенска племена, или бар православна неби била, Турци, Монголи и све што хоћете, само не дан. Славени, или прастари Срби ? Историја и политичан живот пољски почиње тек од 965 год: (а то је на 470 год. по Свевладу, а Будимиру 290 год.) или од тог доба када краљ њихов Мечислав I. те године прима христијанство. Остало све што је до њега било вели и сам Ђорђе Самуил Вандке, у својој књизи: (Истор. држ: пољске.)

''Да је невероватно, као и то да је Мечислав прапраунук Пјастов"

Ми неможемо одрицати, да и дотле неје било пољских малих и племенских државица, али ових видимо, на, неколпко тисући година пре Христа и у чистим (под именом Срб.) срп. племенима, које при свем том што су одиста за нека времена постојале, неможемо урачунати у праве и истините државе. О њима можемо пре рећи у место Држава: котари вечне борбе и зађевица ситних и појединих племена међу се. Ческо-моравска држава такође постаје у другој половини 9. века (и то је од уређења срп. државе под Будимиром на 200 и неколико год. доцније, а од Свевладове скоро на 400. год. доцније) када Свјатоплук ступа у сајуз са ческим војводом Буривојем, и покушава сајединити обе те земље у једну државу: но Немци и Маџари утамањују их заједно са примљеним хришћанством од славенских апостола, а родом Срба Кирила и Методија. 
Но предпоставимо и да је било свуда туда држава, опет мислимо да несу постале, кад српска овде т:ј: око 494 год : пo Христу или још у 5. веку, и да несу биле на таквом ступњу развитка као наша под Будимиром, а за живота његова од 675 — 680 год; Пошто је Будимир тако уредио све своје државне ствари, он пренесе престо оца свога из Десника горепоменутог на Десници реци у дан Албанији дољној, у Дупљу, или Дукљу у средини дан. Шара помињате Гостиварске нахије, која и постане столица осталих срп: владаоца у породици Дрвенаровића или Дрванића. Будимир Звонимиров син Дрвенаровић умре 680 год. а на српски престо дође син му.

​3. Светолик I. Будимиров Дрванић (Дрвенаровић) III. (од 680—692)
А 14. Цар у овим земљама владао је од 680—692. год; дакле свега око 12. година. Све што се зна за овог цара српског то је: да је се крунисао и миропомазао у црв: св. Марије у Дукљи, где му је и отац погребен. Даље да су великаши са његове меке и благе дванајесто-годишње владе, у својим подручним им земљама чинили доста зла народу. Он умре 692 год, а на престо српски ступи син му:

4. Владислав I. Светоликов Дрванић (Дрвенаровић) IV. (од 692—709) 
А 15. владаоц српски у овим земљама. Он је владао од 692—709 год, дакле свега 17 год: За њега се само толико зна: да је млад ступио на престо; да је био хрђава владања, а старешине тако исто да несу биле како ваља; да је био одвећ храбар; и да је војевао са Дубровчанима, који су тада хтели да се одвоје од српске царевине и да је ловећи једном сурвао се заједно са коњем са једне литице у неки амбис и тако погинуо. Како је овај његов рат са Дубровчанама изашао незна се, нити га каже Дифрез и остали који о њему говори. Прилика је да Дубровчани несу успели у својој бунтовној и одпадничкој намери. По смрти Владислављевој год. 709 ступа на српски престо, по Дукљанину брат, а по другима син му:

5. Томислав I. Владислављев (Светоликов син) Дрвановић. V. (од 709—722 год.)
А 16. цар српски у овим српским земљама. Владао је од год. 709—722, дакле свега 13 година. За њега се зна: да је се усаветовао хрђавим постуцима оца (или брата); да је био одвећ добар народу; и да је народ био cpeћан и задовољан под његовом мудром и праведном владом. Даље се зна: да је овај владар морао војевати са Аварима, које писци погрешно узимају за Маџаре, или Угре, а старешину им за Атилу. Борбе су ове биле у Панонију, или српској земљи између Дунава и Драве. Томислав је, покрај своје доброте, мудрости и благе и добре владе, био још и велика јуначина; те је (по свој прилици) прогнао ове Аваре опет за ону страну Дунава а у дан. Маџарску. Он умре 722 год. оставивши после себе више мушке деце, а на српски престо дође његов најстарији син:

6. Себислав (или Збислав) I. Томислављев Дрвановић VI. (од год 772—749)
А 17. цар српски у овим земљама. Владао је од 722—746 год: дакле 24 год. За владе овога цара српског лукави Грци већ почињу нападати на српске земље. Но како су они увек и од искони нападали на својим морским лађама, само на приморске вароши и градове, неимајући сила да сувим војују, а тако исто и храбрости, јер им је лакше било и безбедније, пошто би их разбили, прихватати се мора и побећи, — тако исто и сада нападну са мора на Скадар на Бојани. Са Грцима у договори напали су у исто време преко Дунава Авари. Али цар Себислав побије Грке око Скадра и растера их, пa сад с војском оде противу Авара, а ови чувши како су им пpијатељи и сајузници Грци прошли, већ су се одавна разпудили и сами опљенивши пређане и срп. земље, разбегли се и сакрили у својој земљи. Оволико се само зна за владу Себислава Томислављевог сина, који умре 746 год: оставивши после на престолу српском своја два сина.

7. Разбивој I. и Владимир I. Себислављев Дрвановић VII. (од 746-753).
А 18. цареви, или краљеви у овим срп. земљама. По смрти очиној браћa поделе, по прастаром српском ''или сада опште славенском, обичају'', тако међу се земље: да је Разбивоје владао у целом приморју од Италије па до ниже Авлоне или у обе Хрватске, дакле целом старом Илириом и приморјем српским. Брат му Владимир владао је осталим српским земљама. Разбивоје умре год. 753. владавши дакле свега 7 год:, а по смрти својој неостави насљедника, који би његов део царевине насљедио; те тако, на велику срећу српскохрватског народа, опет се непаметно подељена српска земља споји у једно цело. До ове деобе, види се да је потпуно владао у српској држави издани закон на Дукљанским пољама, а од ове деобе, види се опет да започиње старо српско зло: деоба државе и земаља српских међу синовима владаочевим, као да је то њихова својина. Према овоме, се да су наши дукљански закони имали за свој основ римске и грчке државне законе.

8. Владимир I. Себислављев Дрвановић VIII. (од год:753—773).
А 19. цар у овим српским земљама Год: 753 почне: владати над целом српском царевином. Он је над овом владао од 753—773 дакле 20. год: и пре 7 година својим делом, свега, дакле 27 год. Још за живота братњевог он је се оженио са ћерком Аварског Хакана, те је тако с те стране био миран и обезбеђен. Умре 773. год. оставивши после своје смрти више синова и кћери, а на престо српски ступи најстарији му син.

9. Хранимир I. Владимиров Дрвановић IX. (од год: 773—782)
А 20. цар српски y овим земљама. Владао је од год: 773—782. дакле свега 9 година. Чим је ступио на престо одма се покаже врло строг према старешинама (а не народу као што кажу старе паметаристе). Ове то једва и дочекају, и подговорене Франачким, по Дукљанину Алеманским, а по Папалићу Немачким (све је то једно и сва та имена означавају Гало-немачка племена) старешинама подигну народ у Белој Хрватској, или Дољној Далмацији, те овај устане противу цара свога. Цар Хранимир крене своју војску и 752 год: на пољима Мјевљанским (ваља Пљевљанским) погине борећи ce противу ових глупих и занешених за туђим користима, а на пропаст српску, бунтовника. Тек у ово доба почињу грчке паметаристе да спомињу Велике Жупане Рашке, и тo Жупана Вишеслава по њиховом мишлењу независне од српске царевине, или краљевине. 
Овде треба напоменути да то и тако пише Порфирођенит у свом упутству сину Роману како ће да ради; те да влада над Варварима, у којих су захтевања 

''да се признају за собствене господаре одвећ безобразна.''

Овај велики Жупан Рашки, са столицом својом у Рашкој на дан. Балкану и код вароши Илиџе, био је потомак брата, или каквог другог најближег рођака цара Будимира; јер је он велика жупанства и банства дао својој браћи да овима управљају зависећи од царева српских. Овај Вишеслав такође, можда Дрвановић, или Дрвенаровић управљао је том српском великом и одвећ знатном земљом, од 739—770 год. дакле 31 год. Пошто овако мукло и издајнички погине цар српски од својих поданика, а непријатеља србохрватске cpeћe и народности, ступи на престо српски син му:

10. Тврдислав I. Хранимиров Дрвановић X. (од год:182—787)
А 21. цар српски у овим земљама. Он је владао од 782— 787; дакле свега 5 год: Чим цар Тврдислав ступи на престо, одма својом благошћу, разборитошћу и правичношћу уразуми заблудивше старешине Дољне Далмације, а са овима и преварени и занешени туђим сплеткама и обичним интригама преко својих великаша, народ; те се овај: поврати под обшту власт српских и собствених царева. Тако је дакле овај дивни владаоц српски успео опет заблудивше овце своје увести у ново обште cpeћe и заједнице српске. Али на велику жалост укупног срп. народа он неје владао дуго, а још на већу беду и несрећу целе земље, неостави после смрти своје 787. год: српској царевини престолонасљедника. Свестан и зрео народ српски недадне места сплеткама и интригама својих великаша; него се сазове народна скупштина у Дукљи у Шар планини и ова над гробовима своих помрлих царева избере за цара српског синовца пок: Тврдислава Остројила; те тако дакле ступи на престо српски.

II. Остројило или Стројило II. Владимиров Дрвановић XI. (од год: 787—791)
А 22. владаоц српски у овим земљама. Владао је од 787—791. дакле свега 4 год: Овај цар и владаоц срп: старао је се свима силама, да се одржи у земљи и царевини српској: мир и поредак, што је и учињено. Он умре 791. год: јер је и постар ступио на владу, а на српски царски престо остави по смрти својој свог сина; те тако дакле, на краљевски царски српски престо, ступи:

Аутор: Винеда
serbdom.wikifoundry.com