СРБСКИ
  • ПОЧЕТНА
  • АНТИЧКА СРБИЈА
    • (АРХИВА)
  • ИСТОРИЈА И СРБСТВО
    • (АРХИВА)
  • ДРУШТВО
    • (АРХИВА)
  • КЊИГЕ

Где је Србима родни завичај?

7/12/2018

Comments

 
Picture
Где је Србима родни завичај?
Где је Србима родни завичај?
Је ли то Саксонија или Пруска можда,
где Лаба тихо тече
и са Шпревом се састаје?
Ах не, ах не,
Наш родни крај мора бити још пространији!

Где је Србима родни завичај?
Да није то Поморје или Литва можда,
где још живе успомене полабске
и ;где је потонула Винета?
Ах, не, ах не,
Наш родни крај мора бити још пространији!

Где је Србима родни завичај?
да нису то моравска или чешка земља?
Ах, снага Чешке и њена слобода
претворене су у прах...
Ах, не, ах не,
Наш родни крај мора бити још пространији!

Где је Србима родни завичај?
Да није, можда, ритерска Пољска,
која је слободу изгубила .исто тако
и коју растржу неслоге?
Ах, не, ах не,
Наш родни крај мора бити још пространији!

Где је Србима родни завичај?
Да није у Илирији или Далмацији?
Тамо где је - Рагуза прастара
краљица мора?
Ах, не, ах не,
Наш родни крај мора бити још пространији!

Где је Србима родни завичај?
Није ли то Словенија, или можда Србија,
чија нам је реч блиска
и где Милош краљевски престо има?
Ах, не, ах не,
Наш родни крај мора бити још пространији!

Где је Србима родни завичај?
Да није то Русија бескрајна,
трећина света,
у којој сунце не залази никад?
Ах, не, ах не,
Наш родни крај мора бити још пространији!

Реци ми онда где је тај пространи крај!?
Од Лабе почиње он, па иде до Дунава,
од Црног Мора чак до Камчатке,
ето, то је тај пространи крај,
нас Срба родни завичај...!
Хандриј Зејлер, лужичкосрбки писац
​​Зејлер је рођен 1. фебруара 1804. године у Słona Boršć (немачки: Salzenforst), сада у саставу Будишин (Bautzen). Аутор је популарних верских, љубавних и патриотских песама, као и химне Rjana Łužica, језичких дела, публицистичких радова, балада, сатира, басни. Умро је 15. октобра 1872. у месту Łaz (Lohsa) близу Wojerecy.
Химна
Национална химна Лужичких Срба се зове Kрасна Лужица и написао ју је песник Хандриј Зајлер. Први пут је објављена 24. августа 1827. године у лајпцишком часопису "Сербска Ноwина".
​1845. године композитор Kорла Август Kоцор је написао ноте, а први пут је јавно изведена 17. октобра исте године у Будишину.
Picture
Оригинални рукопис химне
Србски превод химне Лужичких Срба
​Красна Лужица
​Красна Лужица,
Исправна, пријатељска,
мојих српских отаца крај,
мојих блажених снова рај,
света су ми твоја поља!

Часу будући,
ускликни радосно!
О, нека буду са твојег
скута дошли мужеви,
угодни вечног помињања!
Горњолужичкосрбски
​Rjana Łužica
​Rjana Łužica,
Sprawna, přećelna,
mojich serbskich wótcow kraj,
mojich zbóžnych sonow raj,
swjate su mi twoje hona

Časo přichodny,
zakćěj radostny!
Ow, zo bychu z twojeho
klina wušli mužojo,
hódni wěčnoh wopomnjeća!
Доњолужичкосрбски
​Rědna Łužyca
​Rědna Łužyca,
spšawna, pśijazna,
mojich serbskich woścow kraj, 
mojich glucnych myslow raj,
swěte su mě twoje strony. 

Cas ty pśichodny,
zakwiś radostny!
Och, gab muže stanuli,
za swoj narod źěłali,
godne nimjer wobspomnjeśa!
Comments
    Picture

    RSS Feed

    Picture
    Препоручујемо нову књигу у издању Удружења “Милош Милојевић”
    ​
    Црна Бара
    2020.
    Picture
    Истраживачко-развојни центар Вељко Милковић
    поносно представља

    НОВУ КЊИГУ Јована Д. Марјановића
Powered by Create your own unique website with customizable templates.
  • ПОЧЕТНА
  • АНТИЧКА СРБИЈА
    • (АРХИВА)
  • ИСТОРИЈА И СРБСТВО
    • (АРХИВА)
  • ДРУШТВО
    • (АРХИВА)
  • КЊИГЕ