Гети су Сармати

​Avner Falk: Гети су Сармати

Текст у фокусу, страна 25 :

‘’Постојало је више Готских племена у старим временима, као и данас, највећи и најважнији од свих су Готи, Вандали, Визиготи и Гепиди. У старим временима они су именовани као Сауромати и Мелахлени (односно Сармати), а ту су такође и они који су називали ова племена Гетима.(Прокопије из Цезареје, 1653., Lucian Boia, History and Myth in Romanian Consciousness 2001., стр. 14)[1]

Гети су називани прецима Гота од Јорданеса, римског историчара из 7.века, који је “германо-аланског“(?) порекла...“ (прим. прев. аут. – они који знају, и који су упућени у порекло Алана, за ову и овакву тврдњу, увек кажу да су англо-германи суштински нико, нико су јер су силом и наметањем своје воље кроз историјско време, постали неко, међутим за њих и по њима, они су сви и „свја“... Алани су оригинално Скити, историја и многи писци историје зову их и Србима, стога Германи са Аланима имају толико међусобне везе, колико их има Венера са Марсом.)

(енг.)

‘’There were many Gothic nations in earlier times, just as also at the present, but the greatest and most important of all are the Goths, Vandals, Visigoths, and Gepaedes. In ancient times, however, they were named Sauromatae and Melanchlaeni; and there were some too who called these nations Getic. [Procopius of Caesarea, 1653; cf. Boia, 2001, p. 14] 

The Getae were called the ancestors of the Goths by the sixthcentury Roman historian Jordanes, who was of Germanic Alan origin...(?)’’

Референце :

[1] Прокопије из Цезареје, 1653., Lucian Boia, History and Myth in Romanian Consciousness 2001., стр. 14)[1]

*

(I)
Извор и назив дела :
Наслов : Franks and Saracens: Reality and Fantasy in the Crusades
Страна : 25
Аутор : Avner Falk
Издавач : Karnac Books, 2010
ISBN 1855757338, 9781855757332
Дужина : 225 страница

*

(II)
Наслов : History and Myth in Romanian Consciousness
Страна : 14
Hors collection
Аутор : Lucian Boia
Издавач : Central European University Press, 2001
ISBN 9639116971, 9789639116979
Дужина : 285 страница

*

***

Аутор: Крсто Крцун Драговић

Бобан Јеленковић у прилог текста; Галерију отворите кликом на слику.