ПЛАТОН: » ВАРВАРИ « су старији од Грка
Грегор Данковски (Dankovský, Alois Gregor) упућује нас на Платонов чувени дијалог "Кратил", "Кратило", (Κρατυλοζ), о коме су написане многе расправе. Већина аутора није покушала да изведе ни један једини пут закључак, који би се односио уистину на онај "варварски" језик, чије примере Платон у току тога дијалога износи посредно - преко Сократа. Те се тако у овом случају понавља метода примењена на студиј етрурског језика: узимају се у обзир сви језици света, па и црначки, али никако и ниједан славенски.
Има писаца који тврде, да би тај дијалог био чак и сатиричне природе. Неки се питају, шта је уопште прави циљ "Кратила"? Против кога је уперен? Против неког лица, или неке школе? У коликој мери је у њему заступљена шала? Интерпретације овог Платоновог дијалога су толико различите и тако бројне, да се од њих могу направити читаве листе... У једном изгледа да се бројни аутори ипак слажу, а то је - да је "Кратил" дело, у коме се по први пут појављује "филозофија језика"... Међутим, све то ипак не даје јасну слику о овом дијалогу, те имамо утисак, да у свим тим интерпретацијама има доста "кретања по кругу", из кога нема излаза. Као уман човек, Платон се интересовао за многе проблеме. Будући млађи од Херодота (Платон је рођен само две године пре Херодотове смрти), он је морао познавати списе "оца историје", који је описивао како је настао и повећавао се грчки народ, као и како се развио грчки језик. Уз то, чињеница је, коју је и Херодот потврдио, да се у његово доба у Грчкој говорило још "варварским" језиком, па према томе и за време Платона, о чему нешто дознајемо управо из овог дијалога. Премда Грци нису показивали ни смисао, ни интерес за стране и "варварске" језике, Платон је ипак морао имати извесна искуства и сазнања, што се тиче бар оног "варварског" говора, који је имао прилике да још и у његово време чује у Грчкој. Осим тога, Платонов учитељ Сократ - изнад свега је ценио врлину и истину и - између осталих проблема - о којима је разговарао и желео да их разјасни - сигурно се постављао и проблем језика. Шта бисмо ми данас дали, да имамо само једну репродукцију Сократовог разговора! Јер - тражећи принцип врлине, он је морао ићи путевима истине, а један од путева га је навео и на то, да расправља, како се грчки језик развио. Приметивши, да Грци већ у његово доба нису могли да са свога становишта разјасне значење многих речи (што се одржало до данас!), Сократ је тражио и нашао једино правилно тумачење.[1] 
Текст у фокусу страна : 90 (гл. 409 е),
(грч.) "Еννοω γαρ οτι πολλα οι 'Ελληνεζ ονοματα αλλωζ τε και οι υπο τοιζ βαρβαροιζ οικουντεζ παρα των βαρβαρων ειληφασιν." [2] (серб.) "Мислим да су Грци, а особито они који су потчињени "варварима" многа имена узели од "варвара". 
Даље ће Сократ рећи (гл. 421 d), да се:
"Приписује варварски карактер ономе, што не знамо." Па мало даље у истој глави: "будући, да су речи биле свакојако преокретане, не би било никакво чудо, да се стари грчки језик, упоређен са садашњим варварским, од њега ни мало није разликовао." "Φαναι, ο αν μη γιγνωσκωμεν, βαρβαρικσν τι τουτ ειναι..., δια γαρ το πανταχη στρεφεσθαι τα ονοματα, ουδεν θαυμαστον αν ειη ει η παλαιά φωνη προζ την νυνι βαρβαρικηζ μηδεν διαφερει." 
У глави 425. е, долази до изражаја, да ни паметни Сократ више не може да схвати првобитни смисао грчких речи, до те мере, да поставља двоструко питање:
" 'Ον γαρ εχομεν τουτου βελτιον ειζ ο τι επανενεγκωμεν περί αληθειαζ των πρωτων ονοματων..., ωσπερ οι τραγωδοποιοι, επειδαν τι απορωσιν, επι ταζ μηχαναζ καταφενγουσι θεουζ αιροντεζ, και εμειζ ουτωζ ειποντεζ απαλλαγωμεν, οτι τα πρωτα ονόματα οι θεσι εθεσαν και δια ταυτα ορθωζ εχει;... η εκεινοζ, οτι παρα βαρβαρων τινων αυτα παρειληφαμεν, εισι δε ημων αρχαιοτεροι βαρβαροι",..." Ево, дакле, шта се Сократ пита : "Од тога немамо ништа боље, на основу чега бисмо установили истину о првим именима... или, треба ли, као песници трагедија, када су у некој тешкоћи, да прибегнемо машини, која диже богове? Треба ли и ми да се тако извучемо (и да кажемо), да су прве речи установили богови, те да су зато тачне?... или, (треба ли да кажемо), да смо их преузели од варвара, те да су (према томе) варвари од нас старији?..."
Референце :
[1] Platon, Oeuvres completes, Tome V, Cratyle, texte etabli et traduit par Louis Meridier, Paris, 1931.,'Les Belles Lettres". [2] Гл. 409.,e. * Извор и назив дела: Наслов: Œuvres complètes. Tome V, 2e partie: Cratyle Стране: 90(гл. 409 е), 108(гл. 421 d), 114(гл.425 e) COLLECTION DES UNIVERSITES DE FRANCE, pllbliee sous le patronage de l'ASSOCIATION GUILLAUME BUDE OEUVRES, COMPLETES, TOME V - 2e PARTIE CRATYLE TEXTE ETABLI ET TRADUIT PAR LOUIS MERIDIER, Professeur a Ia Faculte des Lettres de l'Unliversite de Paris, SOCIETE D'EDITION' << LES BELLES LETTRES >> 95, BOULEVARD RASPAIL, PARIS 1931. * ДРЕВНА СВЕДОЧАНСТВА: ДИОНИСИЈЕ ТРАЧАНИН ''ГРАМАТИЧАР''
Аутор: Крсто Крцун Драговић
Уредио: Стефан СРБСКИ |
|
RSS Feed
