Племена насељена на северном делу Пиринејског (Иберијског) полуострва званична историографија доводи у везу са Келтима. У књигама се често може наћи назив Celticci и преводи се као Мали Келти. Не долазећи међусобно у честе додире, многа племена су сачувала свој генетички код тако да их архаична митохондријална линија доводи у везу са Србима, односно да се њихов хаплотип подудара са србским у 60% случајева. Пошто су живели у затвореним групама развили су потпуно различите дијалекте. Ово је оставило простора за мноштво спекулација. Неки лингвисти тврде да њихов језик спада у групу индоевропских језика и пореде га са грузијским, док се други противе овој теорији.
Плиније у Naturalis Historia пише о племену Сеурби за које каже да припадају предроманском становништва Португала и смешта их на подручје од реке Мине (Мињо) до Лима на северу Пиринејског полуострва. Милош Милојевић, водећи се Страбоном, помиње дугогодишње ратове Римљана и непокорног племена Сирби. Помиње храброст на бојном пољу, али и неслогу која влада међу племенима. Сплеткарење у борби за власт их доводи до коначне пропасти. (Одломци Историје Срба стр. 229. - 232.) Уопште, почев од топонима и хидронима, писма, музике и музичких инструмената, па све до фолклорних игара и народне ношње, наилазимо на велику сличност са Србима. До сада је свему томе придавано мало значаја, али свакако заслужује више пажње и право је чудо да се до сад нико није озбиљније заинтересовао.
С.Србски
Традиционална народна ношња из области Минхо - Брага у Португалији.
Ношња је прелепих детаља и боја..., не бих пуно коментарисао, откуд толика сличност са сербском народном ношњом..., иначе, по лицима девојака и људи овог фолклорног ансамбла, види се њихово порекло... 
Традиционалне народне игре Баскије и других области.
Осим сличности у народним ношњама, важно је напоменути да играју кола попут србских традиционалних кола. 
Ову су приметили Шпанци... Да ли ће наши историчари приметити сличност?
Leite de Vasconcelos: Серби – Сирби – Сеурби
Сеурби су народ који је живео на северу данашњег Португала, између река Савадо и Мињо.[1] У данашњем Португалу постоји град са овим именом.
Помињу се у периоду II. века пре нове ере, али нема јасних података о њиховом доласку на Пиринејско полуострво. Припадали су Лузитанцима, делу племена Индоевропског порекла на Иберији. Помињу се међутим под неколико имена, па их тако налазимо као Сеури према Птоломеју, Сорби у граматици аустријског језика, Страбон их описује у борби са Римљанима, дајући им име Сирби, док су код Плинија то Сеурби, али се јасно односило на исти народ, с обзиром на географске и друге податке које су остављали. Према Плинију, били су под утицајем културе Келта, али су другог порекла. Генетичка истраживања потврђују та кретања народа са истока и југа на Пиринејско полуоство, међу којима су највероватније били и Сеурби. 
„Leite de Vasconcelos, José. Os Seúrros. Opúsculos.Vol. V. Etnologia (Parte I)
Oпштина, дистрихт под именом Серва - Сербиа - Србија
Извор и назив дела: Geografia historica de todos os Estados soberanos de Europa 
El atlas del rey planeta:
La "descripción de España y de las costas y puertos de sus reinos" de Pedro Texeira (1634) 
Pre-Roman peoples of the Iberian Peninsula
Предроманско становништво Пиринејског полуострва 
Језички дијалекти на Пиринејском полуострву пре Картагињанских освајања 300. п.н.е.
Референце:
[1] „Leite de Vasconcelos, José. Os Seúrros. Opúsculos.Vol. V. Etnologia (Parte I). Lisboa, Imprensa Nacional, 1938” (I) Наслов: OPÚSCULOS, Volume V - Etnologia (Parte I) Аутор: José Leite de Vasconcelos Место и година издања: Coimbra, Imprensa da Universidade, 1938. Дужина: 637 (II) Извор и назив дела: Наслов: C. Plini Secundi naturalis historiae libri XXXVII. Recognovit atque indicibus instruxit Ludovicus Janus. Страна: 180, S 112 (Naturalis history IIII. 16-19. ((30-33) Аутор: Pliny, the Elder. Други аутори: Mayhoff, Karl Friedrich Theodor, 1841-1914., Jan, Ludwig von, 1807-1869. Језик: латински Издање: Lipsiae, B.G. Teubneri, 1870-98. (III) Наслов: El atlas del rey planeta: La "descripción de España y de las costas y puertos de sus reinos" de Pedro Texeira (1634) Contiene la riproduzione della carta conservata presso la Biblioteca Nazionale di Vienna con segnatura "Codex Miniatus 46" Formato grande Аутори: Pedro Texeira, Felipe Pereda, Fernando Marías Уредници: Felipe Pereda, Fernando Marías Издање: илустровано Издавач: Nerea, 2002 ISBN 848956986X, 9788489569867 Дужина: 398 страница (IV) Извор и назив дела: Наслов: Geografia historica de todos os Estados soberanos de Europa: com as mudanças, que houve nos seus Dominios: especialmente pelos Tratados de Utrecht, Rastad, Baden ... Аутор: Luiz Caetano de Lima Издавач: na Officina de Joseph Antonio da Sylva, 1734 Оригинал из: Универзитет Комплутенсе у Мадриду Дужина: 562 страница * *** |
|
||||||
RSS Feed
