Јохан Кристјан фон Енгел - Илирски је исто што и сербски језик
Извор и назив дела :
Наслов : Geschichte des Ungarischen Reiches und seiner Nebenländer: 49 Allgemeine Welthistorie etc. von Siegmund Jacob Baumgarten. Bd. 49 Том 43;Том 49 књиге Geschichte des Ungarischen Reiches und seiner Nebenländer, Johann Christian “von” Engel Аутор : Johann Christian “von” Engel Издавач : Gebauer, 1801 Оригинал из : Аустријска национална библиотека * [1] Дум Иван Стојановић (1829 — 1900), био је римокатолички свештеник и један од најпознатијих дубровачких Срба католика који се супротставио аустријској кроатизацији Дубровчана.
Назив дела : Дубровачка књижевност: дала на видело Сербске дубровачка академска омладина / Иван Стојановић. Место штампе : Дубровник : Сербски дубровачка академска омладина, 1900. (Сербска дубровачка штампарија А. Пасарића). Текст у фокусу стране 206 , 207 : (срб.) „ Знамо да је Дубровник у домаћем животу имао исти језик као и сусједи му наоколо , а да се у прво доба књижевности био угодио чакавштини у Далмацији , чији су књижевници први почели писати словински по Миклошићу , што потврђује и Шафарик (,, Gesch ‘chte der slavischen Sprachen “ Prag 1869) , говорећи о Далматинцима да су у опће од племена „ СЕРБСКОГА “ . Познати повјесничар Енгел кори Златарића , што језик у Далмацији зове хрватскијем , те каже , да је то посве криво , пошто је тај језик чисто „ СЕРБСКИ “ ; а да се име хрватско спомиње само ради тога , што је Далмација била неко вријеме у политичким свезама с Хрватском ради Угарске (Geschichte des Ungarischen Reishes und seiner Nebenlünder , Halle 1801 , sv.3 str. 135 (( прим.аут. након провере наведеног дела , које иначе постоји у царској библиотеци у Бечу , у оригиналном делу стоји да је у питању наведена страница , док се у свим каснијим издањима истог дела , наведени пасус налази на страни 155 )) .Гебхарди (Allgemeine Weltgescichte , c. 56. Str.693 ) пише , да је језик наш „ mehr raschisch als croatisch [ више рашки ] него хрватски ]. Заглавимо с Гајем , препородитељом књижевности хрватске , који каже чисто и бистро „ Сав свиет знаде , да смо књижевност илирску подигли и увели ; ну нама још нити из далека није на ум пало тврдити , да је СЕРБСКИ већ илирски језик ; паче поносимо се и хвалимо Богу Великоме , што ми Хервати с братјом СЕРБЉИМА сада један књижевни језик имамо “ ( ,, Danica Horvatska , Slavonska i Dalmatinska “ 1846. g., br. 31 , str. 124 ).“ Извор и назив дела :
Наслов : Дубровачка књижевност: дала на видело Сербске дубровачка академска омладина / Иван Стојановић. Место штампе : Дубровник : Сербски дубровачка академска омладина, 1900. (Сербска дубровачка штампарија А. Пасарића). * *** Крсто Крцун Драговић
|
Србија 16.09.2015.
|