Реконструкција хералдичке композиције са Милојевићеве карте Србских-Јужнословенских земаља. Реконструкције Николе Шашовића.
|
Ово наравно није први пут да су се протосербско-словенска племена обрела на простору Пиринејског полуострва, а најранији познати је продор Венета/Венда на Пиринеје (основали су Луситанију, дајући јој име по Лужици, тј. како су је на латинском називали Lusatiae или Lusatia).
Идикативно је на пример да и Страбон (64/63. г. пре н. ере - 24. г. н. ере), тј. грч. Στράβων, јасно разликује Лужитанце од осталих иберијских племена.[1] |
На нашу жалост, данас имамо само латинизоване и германизоване топониме у Португалији, Шпанији и Француској.
Ватикан[4] се побринуо да германизује у својим преписима текстова имена вођа Свеба (читај: Серба), тако да нам је остало нешто мало топонима и тек нека имена, за које је јасно да нису германског корена. |
За историју Серба везује се више раних култура:
- Култура „Лепенског Вира“ (од 6700. до 5500. године п. н. е), - Винчанска култура[1] (од 5500. до 4500. године п. н. е.), - Трипољска култура (од 4500. до 3000. године п. н. е.), - Лугијска култура[2][3] (појавила се око 400. године п. н. е., и од тада не постоји дисконтинуитет са оним што од 7. века називамо Лужичком културом). |
"По њиховим манирима, и њихових карактеристикама, као и именима многих околних места, могао бих сматрати да су настављачиу Славјанске крви: многи су путници, међутим, открили у овим варварским хордама трагове Спартанског порекла."
|
„Овај Само је био један Словен из земље Серба, тј. из данашњег Мајсена. Овај Сербин је оближњим Чесима дао добар савет, како да нападну надмоћнијег непријатеља и да га поразе.“
|
Опис: Сербски[1] топоними на територији Бугарске[2] и Румелије[3] (данас јужни део Републике Бугарске[4]). Назив карте: Turkey In Europe. Димензије карте: 62 x 49 cm Време израде карте: 1832
|
"Међу сербским[1] племенима нарочито су се истицали Далеминци[2] на Елби[3], Хевељани[4] на Хафелу[5], те Редарји[6] на Пригницу[7]".
|
Рим као аутор акције израде фалсификата
Царска крунисања се нису одржавала у Риму. До 16. века је у Европи постојао само један град за крунисање, а то је Цариград“! Нашa владајућа наука га назива Константинопољ. Рим у фалсификованим изворима из истог времена има сасвим супротне описе. „У јубиларној 1350. години било је живо унутар римских зидина, Реке ходочасника из целог света су текле према вечном граду... |
|
Салона (лат. Salona) је био антички град илирског племена Далмати из првог миленијума п. н. е.[1] који се се налази близу града Солина (код Сплита). Град су основали Грци у 3. веку п. н. е. Средином 2. века п. н. е. освајају га Далмати, а 78/76. п. н. е. Римљани. Након римских освајања, на темељима најстаријег дела града (лат. Urbs vetus) развио се римски град. Током рата између Помпеја и Цезара, Салона је стала на страну победника...
|
|
ВЕРСКО-НАЦИОНАЛНА И ПОЛИТИЧКА ЗЛОУПОТРЕБА ИЛИРСКОГ ИМЕНА
Стари антички географски и геополитички појам везан за земљу митолошких Илира и потоњу римску провинцију, злоупотребљаван је подупирањем великохрватства и великоалбанства током XIX и XX века... |
|
Народ, који ми Срби називамо Арбанасима, странци Албанцима, а они сами себе називају Шћипетарима, запосео је, после Новог Епира, Поморја и Доње Зете,са Скадром хиљадугодишњом престоницом Србије, а сада и део Старе Србије – Косово и Метохију. Срби су протерани са свих тих територија, као и са свих других које су они запосели...
|
Ко су били Викинзи? Да ли су они заиста били дружине убица с далеког севера који су поштовали ватру? Не! Истраживања показују, да су Викинзи (Нормани) претежно били мирни трговци, јер, где су археолошки докази за наводне викиншке пљачке?
|
У изванредно приређеној књизи, која и данас, после двеста година, може послужити као пример штампарске вештине и техничке опреме, уз прави уметнички ужитак у илустрацијама предела и објеката који више одавно не постоје, овај искусни путник нам је описао своје виђење Далмације пре пуна два века.
|
|
1446.године Србски краљ Стефан Томашевић добија титулу REX:
„MERITANO OBSERVAZIONE I TITOLI CHE FUIDA IL RE NEL PRINCIPIO DEL DECRETO, E FONO: NOS STEPHANUS THOMAS DEI GRATIA RASCIAE, SERVIAE, BOSNIENSIUM SIVE ILLYRICUM ,PRIMORDIA, PARTIUM DALMATIA & CROATIA REX” |
|
Кажу да реч „историја“ долази из „грчког“ језика и да смо ту реч од „грка“ усвојили. Да ли је то заиста тако?
Ретко ко примети да те речи имају сасвим исти корен, значи ради се о речи која је кроз време мењала свој облик. По+вест (старосрпски: Повѣст, икавски: Повист) Старосрбски глас ЈАТ (Ѣ) се изговара у сваком говору другачије, у овом случају реч „повѣст“ изговара се као „повист“. |
Преци из Поморавља
Потиче из античког братства које је насељавало простор Темнића, односно обале у горњем току Велике Мораве. Александар Велики (356-323 пне) био је највећи освајач и војсковођа Старога света. Син Филипа II и ученик Аристотелов, Александар је уједно и највећи од царева богате античке србске историје... |
|
