Србска војска у доба Немањића је била врхунски оспособљена и наоружана. Најистакнутије војне старешине су се називале војводе, а нижи заповедници су били десетници, петидесетници, сатници (стотинари) и тисућници. Наоружање је било различито за борбу на већој дистанци користиле су се стреле, копље и самострел...
|
Оно што се данас зове Албанија, била је некада део Македоније, са којом се граничи на западу. Као што сам предходно записао, то је била локација Драча и Аполоније – градова који нису без славе и антике. Језик тог народа није разумљив ни Грцима нити Илирима (Србима).
|
Какво Славенско краљевство у Далмацији у 1. стољећу?! Нису ли Славени дошли тек 7 стољећа касније, по бечко-берлинској секти, којој наши повјесничари свијесно или несвјесно припадају?
|
Јуре, син Бодина, преобладавши и убивши Грубешу, доби опет владање од Сербие. Али знајући, да му остала браћа Грубешина: Предина и Драгило, који се бише по његовој смерти разбежали, особито пако Драгина, кои биаше заповěдник од Сербие, с временом нахудити могу...
|
Ово је прича о митологији винчанске цивилизације, њеним вјеровањима и њиховом путу до нас. Митови који су настали на Дунаву, чувани и преношени преко славенске религије свуда куда су пролазили наши преци, да би на крају стопљени са кршћанством и у нешто измјењеној форми, али истој суштини остали живјети и данас.
|
Кад је Бечко-Берлинска секта измишљала лаж о досељавању Славена, није водила рачуна детаљима. Остале су стотине трагова који откривају нашу аутохтоност на источној обали Јадрана. Један од таквих примјера је градња далматинских сухозида.
|
Глагољашки попови су увијек тврдили да је глагољицу саставио свети Јероним. Повјесничари кажу да је то немогуће: јер Славена није било на Балкану у 4. стољећу, а глагољица је славенско писмо. А ако Илири нису причали славенски, зашто би неки Илири, Јероним саставио славенско писмо?
|
Према нашим повјесничарима који су учили о повијести из уџебеника наших непријатеља, Славени су се наводно доселили у 7. стољећу. Довукли су се као кукавице, иза репова аварских коња.
|
Не могавши никад да се прикључим онима који су изгубили сваку веру, па и веру у свој Србски Народ, увек и где год ми се прилика указала, подвлачила сам да још, има дивних Срба, како то волим да кажем: Срба витезова. Уједно сам изражавала уверење да за народ, у којем има толико племића мисли и духа, вреди живети, радити и посветити му се.
|
Ристелхуeбер такође наводи:
''Да није случајно перфидни ромејски отров ''радио'' јер је Душан умро у походу на Цариград, исто као и Крум Страшни? Да су Срби освојили Цариград, не би ли историја кренула потпуно другачијим током? Да је један снажан народ заменио остарело и немоћно ромејско царство, не би ли зауставио Турке на њиховом походу?'' |
У ромејском делу Хема, прва таква клисура подигнута је јужно од Мелника, у долини Струмице 688. године. Таквих је клисура подигнуто много на свим границама царства, а из неких су се доцније развиле и теме, попут теме Македоније из горе поменуте клисуре.
|
„Глагољут истини списатељи јако Ликинију Србину бити родом, Јелину мудрованијем и сва србска идолу служаше Дагону. Од суду и Дагони и Даки именујут се Сера же Србље.“
|
Историчари тврде да је изграђен у 14 веку и да га је израдио Твртко I Котроманић, мада нико не зна одговор зашто би изградио споменик баш на овом месту - усред шуме. У народу је позната легенда по којој је Твртко отишао сам у лов на дивље свиње и да је баш на овом месту био рањен...
|
Овом повељом Иваниш Павловић, војвода русага босанскога, наследник и син великога војводе Радослава Павловића, потврђује са још непунолетном браћом, кнезом Петром и кнезом Николом, Дубровчанима све повеље, уговоре и повластице, које су имали са његовим претходницима - славним родитељима...
|
Зворник је стари град на левој (босанској) обали Дрине, у средњем делу њеног тока. У историографији је познат по богатој прошлости током позног средњег века, када је имао улогу трговинског средишта у подринском рударском басену. Град је две деценије био у рукама деспота Ђурђа Бранковића.
|
Многи Срби су чули за Стоунхенџ, митско светилиште у јужној Енглеској, али вероватно мало њих зна да је најстарији (по имену познат) народ, који је живео на овом подрчју носио назив – СРБИ!
То је подручје у коме се налази и Сорбиодунум (данашњи Солсбери), односно град-тврђава Срба. |