Она је прва открила овај текст и представила га широј јавности. У том тексту између осталог пише: “Ови Трибали се, дакле, сопственим језиком називају Србима.“
|
Према Томи архиђакону име Хрват долази од латинског (currentes et instabiles) што би значило, како сам Шишић преводи «хајдучке скитнице».
Неки мађарски језуит из XVIII века сматра да реч Хрват долази од бугарског бана Куврата, коме су били потчињени. |
Само име Срби, за један индоевропски етнички корпус, појавило се веома рано у историји, док је име Славени помиње тек од 6. века, о чему су још у XIX. веку писали француски научници Моноар и Прико, а свакако највише француски географ, историчар и етнограф Висканел, кога ћемо овде и цитирати...
|
О којој Инђији песма говори заиста не може бити недоумице. Топоними: Хиндушан, пустиња Глобе и Тартарија, затим етноними: Хиндушани, ''црни Тартарани'' и ''гадни Манџури'' чврсто и сигурно опредељују радњу догађања на индијски потконтинент.
|
Овај Само је био један Словен из земље Серба, тј. из данашњег Мајсена. Овај Сербин је оближњим Чесима дао добар савет, како да нападну надмоћнијег непријатеља и да га поразе.
|
"... Кратко након тога, водио је поход против народа Трибала (који се такође могу назвати и Србима) ..."
Много касније, Димитриос Халкокондилис (1423–1511), пишући о хришћанском племићу који је примио Ислам, каже: "... Тај Махмуд, син Михајла, је Трибал, што значи Србин, по својој мајци и Грк по свом оцу." И Мехмед II Освајач помиње Трибалију у својим описима пљачкања Србије. |
Срби и Хрвати Далмације одликују се посебним физичким и моралним различитостима. У суштини се на сербско племе гледа као племенитије и лепше. Срби нису само вишег раста и изврсније грађе тела, већ су стално били познати по већој храбрости као ратници и борци за слободу.
|
(Језеро Сербонис - مستنقع سربون - SERBONIAN BOG), (СИНАЈ = СЕРБАЛ)
»Према Хирканском мору (т.ј. према Каспијском језеру) налазе се Циркаси, најратоборнији народ који је дуго времена владао над Египтом и над Сиријом под именом Срба…« |
Историчар Агатије је забележио три без сумње сербска имена међу запосленим официрима на персијском фронту, који су се ту налазили са својим војним контингентима: Всегорд, Сварун и Добројезда. То је било у 555. године. Евидентно је да је Добројездин син Леонтис, био хришћанин. Они су били Серби са северозападних обала Црног мора, Грцима познати као Анти.
|
Као најранији становници данашње Србије спомињу се у историји моћни и ратоборни Трибали - Срби (Σερβλοι - Τριβαλλοι).[1] Херодат зна у овој земљи за две реке: Ангрос, који долази из земље Илира, без сумње западна Морава са Ибром, и Бронгос Страбонов Баргос, римски Маргус, који се улива у Дунав, по свој прилици јужна и сједињена Морава. На споју обе била је »трибалска равница« - ''πεδιον το Τριβαλλικον''.
|
Овде Османлије живе у малом броју и готово искључиво као султанови службеници. Тако је националност у Босни само једна - сербска, јер Срби муслимани, који се називају Турцима, не разумију ништа на турском, осим неколико обичних поздрава".
|
Племена насељена на северном делу Пиринејског (Иберијског) полуострва званична историографија доводи у везу са Келтима. У књигама се често може наћи назив Celticci и преводи се као Мали Келти. Не долазећи међусобно у честе додире, многа племена су сачувала свој генетички код...
|
Читаво столеће пре Птоломеја драгоцене податке о географском положају Срба у прикавкаском басену оставио је Помпоније Мела, римски географ, који је 43. године после Христа написао дело у три књиге под називом “Опис земље“. Ово дело нам доноси сазнања далеко старија од самог Меле и у њему се, поред осталог, на источном црноморском приморју наводе, поред осталих и племена племе Сери (Serri).
|
»Бугари, су туранска раса, слично Татарима, Хунима, Печењезима и Финима... Њихово оригинално пребивалиште је било између планине Урала и реке Волге..." За пет стотина година Бугари су се носили са двоструким јармом, са турским политичким угњетавањем и грчком црквеном тиранијом."«
|
Аустроугарски или бечки коњушари је израз којим се често означавају Хрвати због своје покорности и слугеранства аустругарској монархији. Уједно исти израз говори и о њиховом друштвеном статусу за време монархије. Заиста, највећи успех једног Хрвата у то доба је био да постане коњушар или нешто томе слично код каквог богатог грофа или барона.
|
У заточеног, наочитог, Владимира загледа се принцеза Косара, ћерка цара Самуила. Она замоли оца да србског кнеза ослободи из тамнице и затражи да се уда за њега. Цар јој испуни молбу и пусти Владимира из тамнице. Након венчања, он му, како вели поп Дукљанин, преда на управу „земљу и краљевство његових предака”.
|
Први краљ илирички зваше се именом Илирик, од кога се Словињани Илирици прозваше. Посли овога многи владаше, али њиова имена књиге с којим се ја служим, не мећу.
На 3522. по створењу свита Фарани Далматини населише оток Вис... |
Шта је лажно кад је у питању Сербантес и његово дело? Све, осим чињенице да његово дело постоји! Писац Дон Кихота се звао Мигуел де Сербантес, како се изговара и на шпанском, мада се пише Servantes. Како име Сербантес значи припадност месту, његово пуно име у слободном преводу би гласило: „Михајло од Сербије“!
|
У делу Ђанантониа Бомана, у којем је представио генаолошке таблице готово свих сербских краљева па и цара Душана Силног, одлично се чита и види да је родоначелник лозе Немањића био Деса Урошевић Војисављевић а не Завида о коме се готово ништа не говори у историјским изворима.
|
У Другом светском рату су Немачка и Италија поделиле и раздвојиле Србе. Последице цепања државе нису избрисане ни после победе савезника. Сербски народ, подељен у новоствореним републикама, није имао могућности да се јединствено стара о својој баштини и култури, па ни о својим археолошким споменицима.
|
